Емина В. Борјанић Болић
МОДЕЛ ЗАШТИТЕ ДЕЦЕ ЗАСНОВАН НА ЗНАЊИМА О ТРАУМИ
Пракса у систему социјалне заштите деце и младих буде заснована на знањима о трау ми. Истраживачи су у задње две деценије дошли до сазнања да је распрострањеност оних који су доживели трауматизацију у детињству већа него што се првобитно мислило. Траума која је доживљена у најранијој доби, може оставити последице на целокупан живот појединца и то кроз цео животни век, у виду здравствених и социјалних проблема. Статистички подаци у САД-у, у установама менталног здравља показују да не третирана траума настала у детињству има велику вероватноћу да у одраслом добу резултира неким од облика болести зависности, менталним проблемима као што су депресија, анксиозност или физичким проблемима као што су проблеми са спавањем, проблеми са контролом импулса и сл. Поред тога утврђена је рана трауматизација и код одраслих са поремећеном сексуалношћу, као и код сексуалних преступника. Из ових разлога професионалци у систему социјалне заштите треба да познају принципе заштите заснована на знањима о трауми. Многа деца и млади трауматизовани су од других људи, намерно, континуирано, кроз дужи временски период. Социјални радници који разумеју трауму, сензитивни су на тешкоће корисника и адекватно препознају њихове реакције.
ВИКАРИЈСКА ТРАУМАТИЗАЦИЈА И ПРОФЕСИОНАЛЦИ У СИСТЕМУ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ ДЕЦЕ И МЛАДИХ
У овом раду анализираћемо добијене резултате истраживања како бисмо извели закључке о томе да ли постоје разлике у присуству показатеља викаријске трауме код запослених у различитим институцијама система социјалне заштите у Београду, и да ли та различитост има неке везе са временом проведеним у непосредном раду са корисницима услуга. Викаријска трауматизација представља један од професионалних ризика код професионалаца у социјалној заштити деце и младих. Деца и млади са којима ови професионалци раде често су трауматизовани услед сведочења насиљу у породици, занемаривања и злостављања од стране најближих, а трауме које настају деловањем људи тешко се превазилазе. Овај рад је настао на основу истраживања које је спроведено у оквиру докторске дисертације ауторке. Истраживање је спроведено у Београду у Градском центру за социјални рад (ГЦСР), Центру за породични смештај и усвојење (ЦПСУ), Центру за заштиту одојчади деце и омладине (ЦЗОДО) и Прихватилишту за децу са прихватном станицом. Резултати истраживања показали су присуство викаријске трауме у значајној мери код професионалаца, посебно код запослених у Градском центру за социјални рад, док време проведено у директном раду са корисницима услуга није показало важност у доприносу настанка викаријске трауме. Викаријска траума је концепт за који се дуго сматрало да нема везе са професионалцима у систему социјалне заштите, а овим радом желимо да укажемо на потребу да се проучавању и истраживању викаријске трауматизације мора приступити на другачији начин него до сада.
