Душан Ковачев
MЕТАПРАВНИ ОСНОВ АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ ПРЕ 1929. ГОДИНЕ
Метаправни основ покрајинске аутономије Војводине јавио се у политичком виду тек након сједињења 1918. године. Унакрсна анализа грађе показује порекло идеје војвођанског аутономаштва у историјском праву хабсбуршке империје којег је прихватила група малобројних политичких аутсајдера и велепоседника Војводине. Модерна држава је ефикасно и брзо решавала објективне проблеме: валутно, пореско и аграрно питање, унапређење трговине, удруживање и постизање одрживости самосталних војвођанских газдинстава. Тада су војвођански аутономаши аргументацију потражили у назадним ставовима прошлости. Нарцисоидност културне „супериорности”, негативне предрасуде против „Србијанаца”, збрка појмова регионализма, децентрализације, аутономије и самоуправе су им постали политичко градиво метаправне конструкције аутономије Војводине по узору на „круновину” хабсбуршке реалне уније.
