Dušan Dostanić

Prikaz knjige: Davida Engelsa, Zalazak: Kriza Evropske unije i pad Rimske republike – nekoliko povjesnih analogija. Zagreb: Litteris. 344 str.

Prevod članka: ROBERT ŠPEMAN – KONZERVATIVNI FILOZOF I KATOLIČKI MISLILAC Til Kincel, Tehnički univerzitet Berlin

Prikaz knjige: Jovo Bakić, Evropska krajnja desnica 1945-2018, Clio, Beograd, 2019, 699 str.

Prikaz knjige : Alain de Benoist, Carl Schmitts „Land und Meer“, übersetzt von Martin Lichtmesz, Verlag Antaios, Schnellroda, 2019, 88. str.

Prikaz zbornika : Sebastian Kaufmann, Andreas Urs Sommer (Hrsg.), Nietzsche und die Konservative Revolution, Walter de Gruyter, Berlin, Boston, 2018, 646 стр.

Prikaz knjige : Michal Rieger, “Wir gehen durch die Gegenwart wie durch eine Wüste”: Auf den Spuren der Tradition in Philosophie und Literatur: Skizzen und Porträts, Lepanto Verlag, Rückersdorf üb. Nürnberg, 2018, 240 s

Prikaz knjige: Dominique Venner, Für eine positive Kritik, Jungeuropa Verlag, Dresden, 2017, 92. str.

Prikaz knjige: Charles Maurras, The Future of the Intelligentsia & For a French Awakening, translated by Alexander Jacob, Arktos Media, London, 2016, 111. str.

Ryszard Legutko, Demon in Democracy: Totalitarian Temptations in Free Societies, Encounter Books, 2016, 182. стр.

Prikaz knjige: Nenada Ž. Petrovića, Ideologija varvarstva: fašističke i nacionalsocijalističke ideje kod intelektualaca u Beogradu (1929-1941), Zadruga Res publica, MostArt, Beograd, Zemun, 2015, 147 str.

Prošlogodišnji izbori u Nemačkoj doneli su krupne promene na političkoj sceni ove zemlje. Alternativa za Nemačku (AfD), stranka koja do sada nije bila zastupljena u Bundestagu, osvojila je 12.6% glasova i time postala treća po snazi partija u parlamentu, čime je značajno ugrožena dominacija sestrinskih stranaka CDU i CSU na desnoj strani političkog spektra. Nedugo pre oktobarskih izbora u nemačkim knjižarama pojavila se knjiga jedanog od vodećih ljudi AfD-a, Aleksandera Gaulanda, pod naslovom Uputstvo za konzervativce (Alexander Gauland, Anleitung zum Konservativesein: Zur Geschichte eines Wortes, Landt Verlag, Berlin, 2017, 138 str.), u kojoj je izložio svoje političke stavove. Imajući u vidu uzbuđenje koje je izazvao očekivani ulazak AfD-a u parlament, te različite reakcije koje su se mogle opaziti i u srpskoj javnosti, za očekivati bi bilo da su razni novinari, stručnjaci i analitičari barem prelistali Gaulandovu knjigu. Međutim, to se nije dogodilo, pa su kritičari ove stranke, kao i neki od onih koji su joj naklonjeni, o Alternativi pisali i govorili na osnovu ličnih impresija, želja ili strahova, odnosno nekritički preuzimajući tuđe ocene.

Prikaz knjige: Momčilo Subotić, Identitet i geopolitička stvarnost Srba, Institut za političke studije, Beograd, 2012, 312. str.

U ovom radu se ukazuje na značaj proučavanja kulture za modernu političku misao. U prvom delu rada određuje se pojam kulture kao i njene osnovne karakteristike. Pritom se vodi računa da se kulturя ne shvati previše statično, homogeno i monolitno. U istom delu se upućuje na sve veću važnost ovako definisane kulture u političkom polju. U drugom delu rada pažnja se posvećuje razmatranju pojma političke kulture. Ukazuje se na karakteristike političke kulture i njenu ulogu u politici. Takođe se razmatraju i njene dve komponente tradicija i socijalizacija.

Predmet ovog rada su različita shvatanja srpske po­litičke kulture. Ukazuje se na postojanje tri razli­čita pristupa proučavanju srpskog političkog obrasca. Prvi deo rada bavi se shvatanjima koja srpsku političku kulturu tumače kao u osnovi valjanu, demokratsku, konstitucionalističku i slobodarsku. U drugom delu rada obrađuje se suprotno razumevanje srpske političke tradicije. Ovde se prikazuju mišljenja koja srpsku političku kulturu interpretiraju kao nacionalističku, militarističku, ekspanzionističku, autoritarnu i opterećenu političkim nasiljem. U trećem delu rada autor se bavi shvatanjem koje postavlja duhovnost i posebnu, božansku misiju u centar srpske političke tradicije. Autor zaključuje da različita shvatanja srpske tradicije postavljaju različite zahteve pred srpsku političku sadašnjost.

Predmet ovog rada je komunitaristički izazov mo­dernoj državi. Autor ukazuje na razliku između liberalnog i komunitaristočkog shvatanja države. U prvom delu rada navode se osnovna pitanja sa kojima se suočava teorija države na kraju HH i početku XXI ve­ka. Drugi deo rada bavi se liberalnim konceptom neutralne države. U trećem delu rada prvo se razmatra šira komunitaristička pozicija. Nakon toga prelazi se na centralne tačke sporenja između liberala i komunitaraca. Time se ukazuje i na njihove različite pozicije kada je u pitanju država. Autor u radu vo­di računa o različitim oblicima komunitarističke misli i njihovim međusobnim razmimoilaženjima.

Prikaz knjige: Vaclav Klaus, Evropa i EU: Pogled političara i pogled ekonomiste, Službeni glasnik, Beograd, 2010, 250. str.

Prikaz knjige: Karlheinz Weissmann, Armin Mohler - Eine poli­tische Biographie, Edition Antaios, Schnellroda, 2011, 312. str.

Prikaz knjige: Gijom Faj, Arheofuturizam - evropski pogled na postapokaliptično doba, preveo Petar Metikoš, Centar za izučavanje tradicije Ukronija, Beograd, 2012, 221 str.

Prikaz knjige: Erik Fegelin, Nauka, politika i gnoza, preveo Danilo N. Basta, Dosije, Beograd, 2012, 51. str.

Prikaz knjige: Sebastian Maaß, Oswald Spengler - Eine politische Biographie, Duncker & Humblot, Berlin, 2013, 113 str.

Prikaz knjige: Karlheinz Weißmann, Edgar J. Jung – Zur politischen Biographie eines konservativen Revolutionärs, Förderstiftung Konservative Bildung und Forschung, Berlin, 2015, 150. str.

Prikaz knjige: Herfrid Minkler, Imperije - logika vladavine svetom - od starog Rima do Sjedinjenih Država, Službeni glasnik, Albatros plus, Beograd, 2009, 260. str.

Prikaz knjige: Verner Zombart, Luksuz i kapitalizam, Mediterran Publishing, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2011, 208. str.

U ovom radu autor se bavi shvatanjem nacije kod nemačkog filozofa Johana Gotfrida Herdera. U radu se ukazuje na Herderovo shvatanje jezika kao glavne karakteristike nacije. Pored toga, posebna pažnja posvećena je Herderovom pojmu „narodnog duha“. Prema Herderu, sve karakteristične crte jednog naroda u suštinu su delo i manifestacija posebnog „narodnog duha“. U trećem delu rada autor se bavi pogledom nemačkog filozofa na pitanje odnosa između različitih kultura. Time se ukazuje na osnovne cr­te Herderovog kulturnog nacionalizma kao i njegovo odnos prema prosvetiteljskom kosmopolitizmu. Cilj rada je da se ukaže na korene i začetak savremenih razmatranja o naciji, nacionalizmu i nacionalnom identitetu.

Prikaz knjige: Herman Heler, Pravna država ili diktatura?, preveo Danilo N. Basta, Dosije, Beograd, 2011, 39. str.

U ovom radu autor se bavi manjkavostima dominantne definicije ekstremizma. U tom smislu ukazuje se na terminološku zbrku i izjednačavanje ekstremizma sa drugim pojmovima. Autor pokušava da ukaže da ova široko prihvaćena definicija ekstre­mizma nedovoljno vodi računa o istorijskom kontekstu u kome se ekstremizam javlja, kao i da ostavlja brojne nepokrivene „sive zone“. Time se ostavlja prostor za ideološki pristrasne klasifikacije. Takođe dominantno shvatanje ekstremizma cilja na održanje statusa quo. U tom smislu autor ukazuje da je ekstremizam shvaćen na taj način pre svega „borbeni pojam“ odnosno stigmatizirajuća reč.

Prikaz knjige: Roger Scruton, How to be a Conservative, Bloomsbury Continuum, London, 2014, 256 str.

Book review: Daniel Führing (Hg.), Gegen die Krise der Zeit: Konservative Denker im Portrait, Ares Verlag, Graz, 2013, 280 p.

Romantizam predstavlja jedan od najuticajnijih, ali istovremeno i najviše kritikovanih intelektualnih pokreta u evropskoj istoriji. U ovom radu autor se bavi Kročeovom kritikom romantizma. U prvom delu razmatra se Kročeov odnos prema romantizmu, imajući u vidu njegovo razlikovanje između teorijske i praktične romantike. U drugom delu autor analizira slabosti i ograničenosti Kročeove kritike romantizma.

U ovom radu autor se bavi Kantovim projektom večnog mira. Reč je o spisu koji predstavlja jedan od najpoznatijih radova o miru i koji je uticao na pacifističke i pokrete za ujedinjenje Evrope tokom XIX veka, kao i na organizaciju Društva naroda i Ujedinjenih nacija. Rad je podeljen na tri dela. U prvom delu se Kantov spis smešta u duhovno-povesni kontekst u kome je nastao, da bi se u drugom delu analizirao sadržaj Kantovog dela. Treći deo postavlja pitanje plauzabilnosti kantovske argumentacije u današnje vreme.

Prikaz knjige: Alana de Benoa, Karl Šmit današnjice: „pravedan rat“ terorizam, vanredno stanje, „Nomos Zemlje“, preveo Filip Rodić, Mir Publishing,Beograd, 2013, 116. str.

Prikaz knjige: Boško Mijatović (prir.), Srpski konzervativci 1878 – 1914. Catena mundi, Beograd, 2017, 261 str.

U četvrtak 18. avgusta, u devedeset i trećoj godini života preminuo je filozof i istoričar profesor emeritus dr Ernst Nolte. Sve do smrti profesor Nolte je bio aktivno posvećen svome radu. Kada sam ga oktobra meseca prošle godine posetio u njegovom domu u Berlinu, vrata mi je otvorio stariji gospodin koji se kretao pomoću štapa, ali čovek vedrog duha raspoložen za razgovor. Nije propustio da pomene kako je sedamdesetih godina automobilom putovao kroz Srbiju i kako se seća posete Kosovskoj Mitrovici. Bio je ljubazan i prijateljski raspoložen iako formalan u ophođenju, pažljiv u izboru reči, obazriv i u izvesnom smislu suzdržan. Nije želeo da napada svoje poznate neprijatelje, niti da se spušta na nivo prizemnih optužbi i ličnih kvalifikacija, nego se džentlmenski zadržao na konstataciji da se sa njima ne slaže. Malo je naučnika koji bi i posle svega knjige svojih neprijatelja ipak ocenili kao značajne. Govorio je tiho, bez gorčine i želje za nadmudrivanjem, hvalisanjem i ogovaranjem. Zadovoljavao se time da njegovi argumenti govore sami za sebe. Sve je to ukazivalo na jednog samodisciplinovanog i vrednog čoveka, koji se nakon našeg razgovora vratio u svoju radnu sobu kako bi nastavio sa poslom.