Dunja Veličković

Savremeni Balkan još uvek je prostor nedovršenog mira. Njegova pacifikacija i razvoj zavise od bržeg procesa regionalizacije i globalizacije, ali i promene strategije tranzicije i otvaranje prema elitama znanja kao akterima privrednog, društvenog i kulturnog razvoja zemalja ovog regiona. Dosadašnji tokovi u evrointegracijskim procesima pretežno su diktirani geostrateškim interesima, ali ne i razvojnim ciljevima. U radu se razmatraju akteri transgranične saradnje na Balkanu, sa posebnim osvrtom na ulogu elite znanja i nove dijaspore u regionalnom razvoju i afirmaciji kulture mira na ovom trusnom geopolitičkom prostoru. U fokusu je problematizacija teze o ulozi nove intelektualne dijaspore sa Balkana, koja je integralni deo globalnih transnacionalnih aktera društvenih promena u savremenosti i čiji kognitivni, inovativni i socijalni kapital - kroz proces povratne mobilnosti (cirkularnih migracija elita znanja) može doprineti bržem lokalnom, nacionalnom i regionalnom razvoju. U prilogu se ukazuje na visok kreativno-inovacioni potencijal nove balkanske dijaspore, oličen u elitama znanja, inovatora, menadžera, preduzetnika u svetu a koji novom mudrom politikom nomenklatura u regionu može biti uključen u program partnerstva za lokalni, nacionalni i regionalni razvoj. To zahteva redefinisanje vladajuće strategije zavisne modernizacije i kompradorskog upravljanja razvojem i zasnivanje nove autonomne politike društvenog razvoja oslonjen na domaću pamet („naše a svetskoˮ) na intenzivno unutarregionalno povezivanje/integraciju i reaktuelizaciju vrednosti lozinke „Balkan - balkanskim narodima!ˮ. Sociološka istraživanja sprovedena u poslednjih dvadesetak godina pokazuju sporost u procesima prekogranične saradnje u regionu, još uvek visok stepen razmene sa zemljama izvan regiona, a identitetska percepcija studentske populacije fokusirana je na nacionalnim ili evropskim vrednostima, dok je regionalna zapostavljena. Vreme je za promenu ovih prioriteta u identifikaciji koje će biti povezano i sa realnim procesima prekogranične saradnje i jačanja razumevanja i kulture mira na Balkanu.

U članku se razmatra uloga kulture mira, etničke tolerancije i multikulturalizma u kontekstu savremenih društvenih odnosa na Balkanu i svetu. U fokusu razmatranja nalaze se savremena konfliktološka istraživanja i mirovne studije, kao i njihov značaj za obrazovanje i vaspitanje novih generacija, kao i uloga škola i univerziteta u afirmaciji vrednosti kulture mira. U radu se poentira značaj borbe za mir, kao osnovne pretpostavke za održivi razvoj čovečanstva i opstanak planete. U radu se poentira: povezanost borbe za mir promenom strategije razvoja, u duhu – da bez globalne pravde nema globalnog mira u svetu (Lula da Silva). Ili kako s pravom poručuje norveški naučnik Johan Galtung (Johan Galtung), direktor Međunarodnog instituta za mir: ,,Borba za drugačiji razvoj, kao i borba za drugačiji mir, mora da se vodi i osporavanjem, pa čak i transformacijom zapadne kosmologije, svih onih duboko ukorenjenih verovanja koja definišu mir pomoću oružja, a razvoj pomoću novca.’’

U eri globalizacije i nastupajućeg „društva znanja“ obnavlja se značaj elitističkih i meritokratskih teorija, kako u ekonomiji, tako i u kulturi i u politici. Na fonu uspona neoliberalizma u poslednjih trideset godina u savremenoj literaturi obnovljeno je interesovanje za elitističke teorije. One izražavaju „duh vremena“ ali i interes meritokratske klase i intelektualne buržoazije u savremenosti. U akademskom svetu obrazvoanja indeks ovih procesa demonstriraju nauke o menadžmentu i ekspanzija misije menadžera u savremenoj podeli rada i korpokratske moći. U radu se daje pregled elitističko-meritokratskih gledišta (u rasponu od Pareta, Mihelsa do Šumpetera, Milsa i Atalija) i čini pokušaj da se objasne socijalni i kulturni koreni ovih teorija i uloga elita kao aktera u istorijskim promenama i savremenosti.