Дубравка Ђурић
ТАКТИЧКА ДУХОВНОСТ У УМЕТНИЧКИМ ПРАКСАМА ПЈЕРА ПАОЛА ПАЗОЛИНИЈА И ЏЕРОМА РОТЕНБЕРГА
У раду се бавимо неконвенционалним односом према религији и духовношћу двојице аутора – Пјера Паола Пазолинија, италијанског левичара, есејисте, књижевника и редитеља, као и америчког песника-антрополога, антологичара и перформера Џерома Ротенберга. Они су деловали у различитим културним контекстима (католичкој Италији и мултикултуралној Америци) и у различитим уметностима, али су у свом раду развијали амбивалентне и субверзивне тактике показујући неортодоксно схватање религије и духовних традиција. Пазолини се у филмовима бавио раним хришћанством, криткујући цркву као институцију. Ротенберг се бавио различитим духовним традицијама у распону од америчких староседелачких, хришћанских, будистичких и јеврејских традиција. Обојица имплицитно и експлицитно критикују религиозне ортодоксије и залажу се за трансформацију религиозних и духовних пракси у складу са савременошћу. У раду ћемо се усредсредити на различите субверзивне тактике које су развили.
МЕДИЈСКЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ РАТА ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА У БРИТАНСКОЈ СЕРИЈИ „SPOOKS“
У тексту се бавимо анализом репрeзентациjе рата против тероризма у британској серији Spooks. На самом почетку наглашавамо да је настала у контексту феномена комплексне телевизије, који подразумева комбиновање неколико тематских наративних токова. Будући да је произведена убрзо након што су Сједињене Америчке Државе и Велика Британија прокламовале „рат против тероризма“, овај феномен је у средишту наратива серије. У анализи употребљавамо теорију медија и културалне студије да бисмо показале како серија Spooks користи савремене дискурсе који колају у медијској сфери, којој и сама припада, а повезани су са ратом против тероризма, функционисањем шпијунских служби и њихових агената. Мада је наратив серије структуриран око парадигме „сукоба цивилизација“, у којој се Западна алиjaнса супротставља тероризму свих осталих незападних друштава, пре свега оном који долази из муслиманског света, суптилнија анализа открива да серија указује и на друге могућности углавном маргиналним наративним линијама.
