Dragana Dinić

Iskustvo

Institut za političke studije

1998-

Profesor na predmetima Sociologija, Ustav i prava građana, Uređenja društva

Tehnička škola, Gimnazija i Medicinska škola u Zaječaru

1985-1998

Edukacija

Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu

Doktorske studije

2011

Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu

Magistarske studije

1996

Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu

Diplomske studije

1987

Dr Dragana Dinić je naučni saradnik u Institutu za političke studije. Ekspert je iz oblasti socijalne i populacione politike, socijalne gerontologije i sociologije porodice. Član je upravnog odbora i glavni i odgovorni urednik izdanja Gerontološkog društva Srbije. Bila je sekretar International Social Service pri Association for International Social Work, "Paths" (2000-2008), kao i član Saveta Vlade Republike Srbije za pitanja starenja i starosti (2005-2009). Autor je većeg broja studija, monografija, tematskih izdanja i vodiča, od čega se izdvajaju: “Mreža gerontoloških kapaciteta u Srbiji - Vodič za dijasporu” (Gerontološko društvo Srbije i Ministarstvo za dijasporu Vlade Republike Srbije, 2008), “Equalization of the start position of the Roma and other children at enrolling in a school - Right to Education: Solution to all Problems or Problem without Solution?” (Institut international des Droits de l`Enfant c/o Institut Universitaire Kurt Bösch, Sion, 2006), i najskorija “Maloletnički brakovi u Timočkoj Krajini” (Institut za političke studije 2016).

PERIODIKA

SOCIJALNA DRŽAVA I VOLONTERSKI RAD

Tradicija volonterskog rada je veoma duga možemo reći da je stara koliko i ljudski rod. Oduvek su postojale situacije u kojima je čovek reagovao vođen više srcem, dušom i verom, nego razumom, kada je imao potrebu da se daje za drugoga, ne tražeći ništa za uzvrat. Volontiranjem svesno poklanjamo naše vreme, sposobnosti i energiju za dobrobit drugih pojedincima, zajednici, društvu ili okruženju. U vreme krize, rata, epidemije, elementarne nepogode i u sličnim situacijama, kada institucije sistema i profesionalci ne mogu da stignu da pomognu, a ži­vot ne može da čeka, volonterstvo je neophodan i nezaobilazan oslonac. U tranzicionim i siromašnim zemljama, kakva je i naša, nemerljiv je doprinos volontera. Postalo je očigledno, tokom perioda tranzicije, da država porezima i doprinosima ne može da prikupi dovoljno sredstava potrebnih za realizaciju sopstvene socijalne politike i ostvarenje principa distributivne pravde. Zato volonterizam, neopravdano zapostavljen i zaboravljen, treba da doživi renesansu. Volonteri su svuda prepoznati kao najvažniji re­surs za sprovođenje promena. Od volonterizma koristi imaju svi. Volonterizam poboljšava kvalitet života, menja svest ljudi, menja njihove stavove prema građanskom angažovanju, predstavlja jedan od ob­lika participacije građana, doprinosi razvoju stabilnog, civilnog društva, razvija solidarnost itd. Ekonomska korist od volonterizma za državu i lokalnu zajednicu je velika, posebno u svetlu činjenice da u Evropi, danas, volontira više od sto miliona ljudi. Postavlja se pitanje, da li je naša zemlja prepoznala volonterstvo kao važan resurs i da li ga na adekvatan način podržava i podstiče?

PERIODIKA

SOCIJALNA POLITIKA

Prikaz časopisa za teoriju i praksu socijalne politike i socijalnog rada, Institut za političke studije.

PERIODIKA

ULOGA OCD U EVRO-INTEGRACIJAMA

Ovim radom želim da skrenem pažnju na položaj i ulogu organizacija civilnog društva u Srbiji i na otvorenost lokalne/državne vlasti za saradnju s tim organizacijama. Autori koji su se do sada bavili pitanjima OCD u najvećoj meri su se ograničavali na hronologiju njihovog nastajanja, organizacionu strukturu i na njihov odnos prema državi. U fokusu ovog rada biće upravo, ova treća dimenzija. Da li demokratska, višestranačka država ima interesa da uspostavi konstruktivni dijalog sa svojim OCD ili da se distancira od njih? Da li će jake i dobro organizovane OCD omogućavati značajne racionalizacije posebno u pregovorima za priključivanje EU, ili u do­menu socijalne politike, zavisi od odnosa državne i lokalne vlasti prema njima. Odnos međunarodne zajednice prema OCD može se okarakterisati kao «blagonaklon». Spremnost da se finansira rad (tj. projekti) civilnog sektora od strane međunarodnih fondova, da se predstavnici OCD biraju i učestvuju u radu značajnih organizacija, radnih tela i foruma EU, pokazuje da su OCD značajan demokratski resurs, još uvek nedovoljno prepoznat i iskorišćen.

 

PERIODIKA

PRILOG PSIHOLOGIJI STARENJA I STAROSTI

Prikaz knjige: Svetislav Jovanović, Prilog psihologiji starenja i starosti, Gerontološko društvo Srbije, Beograd, 2013.

ç