Ђурђица Станковић
ЈУЖНО КИНЕСКО МОРЕ КАО ЗАМРЗНУТИ КОНФЛИКТ У ИНДО-ПАЦИФИКУ
Територијални спорови у Индо-Пацифику представљају изазове за међудржавне односе, како држава региона, тако и САД. Иако нису део индо-пацифичког региона, импозантна је улога САД које често утичу на динамику спорова и односе међу државама. Предмет истраживања рада је анализа територијалних и поморских спорова у Јужном кинеском мору. Циљ истраживања је анализа геостратешког, трговинског и економског потенцијала Јужног кинеског мора, али и истицање опасности од замрзнутог конфликта који постоји у Индо-Пацифику. Основно истраживачко питање на које овај рад покушава да понуди одговор гласи: Због чега је значајно Јужно кинеско море и да ли сукоби у њему прете да свет уведу у нову неизвесну кризу? Закључује се да је проблем територијалних спорова у Јужном кинеском мору не само регионални већ par excellence међународни проблем који представља изазов и опасност по светски поредак и глобалну безбедност. Теоријски оквир који је коришћен у истраживању се заснива на анализи маритимне геополитике и односе моћи држава кроз призму Маханове геополитичке теорије поморске моћи. У раду се користи контекстуални приступ, историјско-компаративна метода и метода анализе садржаја докумената.
ПОПУЛАЦИОНИ ПРИТИСАК КАО УЗРОК КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА
Ауторке у раду проблематизују утицај прекомерног становништва на многобројне постојеће глобалне еколошке проблеме попут загађења и деградације животне средине, климатских промена и климатских конфликата и немире. Основни циљ рада је да укаже на злоупотребу дискурса о популационом притиску зарад маскирања интереса моћних политичких и економских актера, као и за промовисање наратива ограничавања раста становништва. Намера ауторки је да истакну важност коришћења популационих теорија (малтузијанске, неомалтузијанске, еугеничке и оптимистичне) које имају функцију легитимисања разлитичих политичких и економских интересима. Рад нуди одговор на истраживачко питање: Због чега се прекомерно становништво неретко сматра суштинским узроком климатских промена? Налази овог рада потврђују главну хипотезу да заступљена реторика о ,,прекомерном броју становника” утиче на обликовање штетне политике и праксе кроз призму бриге о климатским променама. Посебна пажња је посвећена анализи грађанског рата у Дарфуру као климатског конфликта, који је кроз сочива западних медија окарактерисан као сукоб изазван популационим притиском у комбинацији са несташицом природних ресурса и климатским променама. У раду се користи компаративна метода, генеалогија и метода анализе садржаја докумената.
