Дејан Бурсаћ
КО ШАЉЕ НОВАЦ КУЋИ? ФИСКАЛНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ТЕРИТОРИЈАЛНЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВНОСТИ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
Пракса по којој политички представници покушавају да обезбеде бенефите гласачима у својим локалним заједницама није нова појава. Најчешће се ради о финансирању јавних радова, као и о субвенцијама или директним трансферима, било у пројекте или социјалне бенефиције, а како би се повећао политички рејтинг и у коначници обезбедио реизбор. Иако је ова пракса израженија у изборним системима са више мањих изборних јединица, може се понегде идентификовати и у пропорционалном систему. Намера аутора је да управо на случају Србије испитају корелацију између локалне заступљености народних посланика и буџетских трансфера и уопште финансирања локалних самоуправа. У ту сврху, тестирани су подаци о пребивалишту посланика, те упоређени са нивоом трансфера, субвенција, износом локалних буџета укључујући расходе буџета и буџетски суфицит, односно дефицит, а додатно контролисани варијаблама попут броја становника, нивоа развијености, стопе незапослености, удела становништва старијег од 65 година и корисника социјалне помоћи, као и сличних развојних и друштвених фактора. Узорак је обухватио 145 јединица локалне самоуправе у Србији, за период од 2013. до 2021. године. Резултати емпиријске анализе потврђују да pork barrel праксе постоје и у окружењу (једна изборна јединица, затворене изборне листе) које не ствара институционалне подстицаје за култивацију персоналних гласова. Чак и у Србији, политичари ће фаворизовати своја места пребивалишта увећањем нивоа јавних инвестиција, док ће општине без посланика остајати без финансијских бенефита које доноси парламентарна репрезентативност. Ове праксе се примарно остварују кроз субвенције, али и нивое локалних буџета, док су трансфери са виших нивоа власти углавном законски одређени те је простор за интервенцију и мешање народних посланика сужен.
ФАКТОРИ ТЕРИТОРИЈАЛНЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВНОСТИ У ЗАТВОРЕНОМ ПРОПОРЦИОНАЛНОМ ИЗБОРНОМ СИСТЕМУ: СЛУЧАЈ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Аутор у овом раду мапира обрасце територијалне репрезентативности Народне скупштине Републике Србије у оквиру последњих девет изборних циклуса, од 2000. године. У том периоду, у Србији се примењује пропорционални изборни систем затворених листа у којем се расподела мандата врши на целој територији земље као једној изборној јединици. Према теорији, такав систем је непогодан за територијалну репрезентативност јер гласачи дају глас националним листама у целини, без утицаја на редослед кандидата, те посредно систем не пружа подстицаје политичким странкама да кандидују регионално избалансиране листе. Међутим, чак и у том оквиру значајан број посланика долази из различитих локалних самоуправа или округа широм Србије. Ниво анализе рада су управо окрузи, а притом се утврђују обрасци потпредстављености и натпредстављености, те се идентификују потенцијални фактори утицаја (демографски, економски, географски) који могу да утичу на повећану или смањену пропорцију (удео изабраних представника у односу на удео популације) посланика из неког округа.
