Danilo B. Šuković

U radu se analiziraju krupne demografske promene kod nas i u svetu, koje se prvenstveno ogledaju u permanentnom procesu starenja stanovništva. Posebno se razmatraju ekonomski aspekti starenja populacije. Zbog pogoršanog odnosa broja onih koji rade prema onima koji primaju penzije, došlo je praktično do kraha penzionog sistema. Nepovoljne demografske tendencije u Srbiji već će u ovoj deceniji prouzrokovati smanjenje stanovništva radnog uzrasta od oko 8%, što će se negativno odraziti na funkcionisanje tržišta rada, odnosno na radni potencijal budućeg privrednog rasta. Potencijalni i raspoloživi ljudski kapital će se smanjiti, a nastavak starenja stanovništva će pojačati već ionako veliki pritisak na sistem socijalne zaštite, naročito na penzije i zdravstvo. U radu se ukazuje ne samo na probleme postojećeg penzionog sistema, već i na mogućnosti prevazilaženja ekonomskih proble­ma nastalih zbog starenja stanovništva i to prvenstveno nužnom penzionom reformom, kao i razmatranjem mogućnosti za ukidanje zvanične starosne granice penzionisanja. Na kraju se daje i kraći osvrt i na veoma značajne pozitivne ekonomske efekte koje donosi produženje očekivanog životnog doba.

Globalizacija predstavlja jedan kompleksan proces pun protivrečnosti, koji svakodnevno menja strukturu i dinamiku savremenog društva. Ovaj proces svakodnevno po­kazuje svoje Janusovo lice kojim utiče na sudbinu savremenih svetskih društava. Neoliberalni koncept globalizacije i njeno asimetrično ispoljavanje u savremenosti su, nažalost, potpuno gurnuli u drugi plan njenu emancipatorsku ulogu. Jedan od nejznačajnijih teoretičara koji se beve ovim problemom jeste svakako Noam Čomski čiji su život i rad obeležili veći deo XX i početak XXI veka. Ovaj veliki borac za mir i demokratiju je dobar primer toga da je pero najmoćnije oružje od svih. On se u svojim radovima žestoko bori protiv rata i neoliberalnog koncepta globalizacije, kritikujući pritom u najvećoj meri ostvarivanje spoljne politike Sjedinjenih Američkih Država, i u tome ne posustaje ni danas. Pored analize teorijskog doprinosa Noama Čomskog za razumevanje neoimperijalnog koncepta globalizacije, ovaj rad ima za cilj da ukaže i na značaj i ulogu intelektualaca u savremenom društvu, kao i da istakne neophodnost svakodnevnog kritičkog preispitivanja za razumevanje savremenih društvenih procesa.

Osnovni cilj rada je da korišćenjem teorijski proverenog naučnog metoda argumentovano pokaže da su karakter i demokratski kapacitet političkih institucija oduvek bili u direktnoj zavisnosti od karaktera svojinskih odnosa. Zaključuje se: da je promena svojinskih odnosa uvek predstavljala prekretnicu u razvoju društva, a posebno političkih institucija; da savremena demokratizacija svojinskih odnosa kroz razvijanje radničkog akcionarstva i zadrugarstva ima za cilj da putem poboljšanja svojinskog statusa proizvođača poveća njihovu motivaciju koja je osnovni činilac ekonomske efikasnosti u svim istorijskim uslovima; da se demokratizacija društva i političkih institucija u Srbiji ne može zamisliti bez suštinske promene svojinskih odnosa koja podrazumeva da najširi slojevi stanovništva upravljaju društvenom reprodukcijom.

U radu se analizira veoma složeni fenomen korupcije sa aspekta njenog uticaja na ekonomski razvoj. Pokazuje se koliko velika endemska korupcija, koja je zastupljena i u Srbiji, nanosi velike štete privredi i društvu, razara institucije sistema i onemogućava ekonomski razvoj. Pored toga što se analiziraju razmere negativnog uticaja korupcije na investicije i razvoj, analiziraju se i efekti korupcije na poslovne rezultate kompanija koje vrše podmićivanje. Poseban osvrt u radu se daje na moguću i nužnu borbu protiv korupcije, kako bi se svela u društveno prihvatljive okvire i tako prestala biti velika prepreka ekonomskom i društvenom razvoju. Visoka korupcija u Srbiji je rezultat neuspešnih i sporih reformskih procesa, kao i slabih i neizgrađenih institucija. Pored toga propadanje srednje klase je takođe pogodovalo ekspanziji korupcije u Srbiji. Na kraju se, imajući u vidu ove uzroke korupcije, ukazuje na moguće mere za njeno suzbijanje.