Danijela Pavlović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Istraživač-pripravnik, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu

PERIODIKA

OD DANAS DO SUTRA: RADNI USLOVI NEFORMALNIH SAKUPLJAČA SEKUNDARNIH SIROVINA U USLOVIMA COVID -19 KRIZE

Neformalni sakupljači sekundarnih sirovina žive i rade u veoma lošim uslovima, a u kontekstu izmenjenom COVID-19 krizom javile su se nove teškoće koje su dodatno ugrozile njihov položaj. Više nego ranije, potrebno je pokazati solidarnost prema ovoj društveno ranjivoj grupi koja doprinosi celokupnom društvu. Osnovna istraživačka namena ovog rada je da na konzistentan način prikaže novi kontekst u kojem rade neformalni sakupljači, odnosno da identifikuje nove teškoće sa kojima se oni suočavaju. Metodološki pristup obuhvata analizu sadržaja prethodnih istraživanja i terensko istraživanje (upitnik i intervju sa 15 neformalnih sakupljača) realizovano na teritoriji grada Šabac. Rezultati istraživanja ukazuju na nepovoljan uticaj COVID-19 krize na kontekst rada neformalnih sakupljača, koji se ogleda u: ograničenju radnog vremena; onemogućavanju rada na deponijama i ulicama (zbog karantina, policijskog časa ili strože kontrole zabranjenih aktivnosti vezanih za neformalno sakupljanje); ograničenju saradnje sa domaćinstvima koja ne žele da budu u kontaktu sa neformalnim sakupljačima zbog straha od virusa; povećanom riziku ugrožavanja zdravlja. Novi kontekst rada je uzrokovao brojne teškoće, poput smanjenja zarade, gladovanja, povećanja konkurencije na ograničenim mestima rada i narušavanja zdravlja. Podrška neformalnim sakupljačima od strane javnog sektora u otežanim uslovima nije dovoljna, a kontinuirana podrška u naturi obezbeđena je uglavnom kroz civilni sektor. Izazovi sa kojima se susreću neformalni sakupljači zahtevaju izmenu pristupa politike i prakse, kao i podsticanje društvene solidarnosti.

PERIODIKA

PODRŠKA CIVILNOG SEKTORA RANJIVIM DRUŠTVENIM GRUPAMA TOKOM PANDEMIJE COVID-19 U REPUBLICI SRBIJI

Poslednje globalne krize doprinele su pojačanoj ranjivosti određenih društvenih grupa i postavile izazov pred državnim sektorom da obezbedi društvene mreže podrške i solidarnosti kao direktan odgovor na krizom narušeno socijalno blagostanje. Organizacije civilnog društva, koje tradicionalno sprovode aktivnosti podrške ranjivim društvenim grupama, prepoznate su kao važan akter u ublažavanju posledica kriza, kako na globalnom nivou, tako i u Republici Srbiji u poslednje tri dekade. Na osnovu analize sadržaja relevantnih dokumenata i sprovedenog empirijskog istraživanja u kome je učestvovalo dvadeset organizacija civilnog društva, u ovom radu se nastoji odgovoriti na osnovno istraživačko pitanje: kakva je uloga civilnog sektora u prevazilaženju posledica kriza u Republici Srbiji? Sa posebnim fokusom na krizu izazvanu pandemijom COVID-19, ciljevi istraživanja su prikaz delovanja civilnog sektora u Republici Srbiji u prevazilaženju posledica krize i mapiranje izazova u sprovođenju aktivnosti podrške i međusektorske saradnje sa javnim sektorom u Republici Srbiji. Nalazi istraživanja pokazuju da je civilni sektor nastavio da obezbeđuje podršku ranjivim grupama u izmenjenim okolnostima tokom pandemije COVID-19, kao i da razvija nove aktivnosti podrške u skladu sa potrebama ranjivih grupa. Ostvarena je intenzivna saradnja sa drugim organizacijama civilnog društva, dok je primerenost i efektivnost podrške ranjivim grupama koju pruža državni sektor ocenjena najlošije, kao i kvalitet saradnje između civilnog i javnog sektora u prevladavanju posledica krize. Civilni sektor u Republici Srbiji predstavlja značajnu mrežu podrške ranjivim grupama, čije se aktivnosti podrške naročito intenziviraju u situacijama krize, dok su dometi ove podrške ograničeni usled nestabilnih izvora finansiranja i izostanka saradnje sa javnim sektorom.

PERIODIKA

POLITIKA AZILA: IZAZOVI I ODGOVORI SISTEMA U REPUBLICI SRBIJI

Predmet analize u ovom radu jeste politika azila u Republici Srbiji. Cilj je analiza politike azila sa fokusom na postojeći normativni, strateški i institucionalni okvir u ovoj oblasti i njihovu usklađenost sa standardima i propisima Evropske unije i međunarodnim dokumentima. Teorijski okvir analize predstavlja koncept migracije između blagostanja i državljanstva koji istovremeno uključuje i isključuje migrante. Metodološki pristup zasniva se na analizi sadržaja statističkih, političkih i legislativnih dokumenata. Rezultati analize pokazuju da navedeni sistem zahteva postojanje uređenog okvira koji sačinjava jasnu politiku azila i organizacionu i normativnu strukturu koja će omogućiti pravednu proceduru i zaštitu prava tražilaca azila. Praćenje i analiza procesa sprovođenja i kreiranja odgovarajuće politike azila dobija posebnu dimenziju, ne samo zbog povećavanja broja tražilaca azila, već i zbog praćenja stanja i kreiranje poželjnog sistema u ovoj oblasti.

PERIODIKA

Globalna socijalna politika

Prikaz knjige: Nikola Jejts, Globalna socijalna politika, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu, 2017.

PERIODIKA

SARADNJA JAVNOG I CIVILNOG SEKTORA U BORBI PROTIV TRGOVINE LJUDIMA

Globalni fenomen trgovine ljudima je veoma teško zaustaviti bez saradnje različitih aktera u državi i na međunarodnom planu. U vezi sa tim, međunarodni akteri su podržali i osnažili sve napore javnog sektora da oformi strateško partnerstvo sa različitim predstavnicima međunarodnih i nevladinih organizacija u Republici Srbiji i u svetu u skladu sa međunarodnim standardima i pravilima. Period od 2006. do 2017. godine obuhvata deceniju neusklađenosti i nepostojanja formalnog usaglašavanja operativnog i strateškog rešavanja društvenog problema trgovine ljudima. Saradnja javnog i civilnog sektora je svedena na minimum. Organizacije su sprovodile svoje aktivnosti u skladu sa opštim ciljevima i aktivnostima same organizacije. Nakon oštrije kritike Stejt departmena u okviru Izveštaja o trgovini ljudima za 2017. godinu, formiran je Savet za borbu protiv trgovine ljudima i usvojena je Strategija prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštite žrtava (2017-2022). Cilj ovog rada je ukazivanje na značaj saradnje javnog i civilnog sektora i korelacija te saradnje sa rezultatima pružanja usluga žrtvama trgovine ljudima. Rad se zasniva na rezultatima dobijenim putem analize zakona, izveštaja, konvencija i internih dokumenata. Zaključuje se da je uključivanje civilnog sektora kao ravnopravnog člana u ovoj oblasti omogućilo da se mere javnog sektora dopune adekvatnim aktivnostima i iskustvima iz civilnog sektora i na taj način izbegne mogućnost dupliranja usluga. Pored toga, saradnja i međusobna komunikacija između organizacija mogu dovesti do bržeg, boljeg i adekvatnijeg reagovanja na potrebe i zahteve žrtava.

ç