Данијел Спореа

„СУЛТАНИСТИЧКИ РЕЖИМ” У ВЛАДАВИНИ НИКОЛАЈА ЧАУШЕСКУА (1974–1989)

Рад се бави анализом владавине Николаја Чаушескуа (Nicolae Ceaușescu), при чему за полазиште има теорију о султанистичком режиму. Посматрајући његову владавину поставља се теза о тежишту режима у којем је владао поменути председник пре свргавања. Престанак оваквог облика владања, односно његов крај, често је на линији конфронтације избијања револуције и насилног свргавања. Овакав сценарио виђен је у Румунији 1989. године, а заједнички именитељ многобројних анализа пада Чаушескуа јесте карактерисање његовог режима као екстремног облика патримонијализма названог султанизам. На основу садржајног проучавања теоријског приступа султанистичког режима, аутор покушава да укаже на постојање тоталитарних елемената у режиму владања Чаушескуа, као и чињеницу да такав режим тенденциозно прелази у султанизам, отпоран на било какав вид ненасилног напуштања владајуће позиције, осим репресије. Узимајући у обзир ширу теорију да крај неких режима може произвести одређену врсту политичког исхода, склони смо констатацији да одређени режими попут султанистичких могу генерисати ситуације погодне за избијање револуције, што уједно чини и основу овог рада.