Бранка Мраовић

периодика

БИО-МОЋ У ДИГИТАЛНОЈ ЕРИ: КОНАЧНО РЕШЕЊЕ СПОРА ОКО ИНДИВИДУУМА?

У средишту анализе налази се питање на који начин постструктуралистичка становишта могу да придонесу толерантном дијалогу о личним слободама у окружењу високих технологија, чиме се отвара низ етичких питања везаних за конструкцију знања и употребу база података у техничкој околини. У дигиталној ери нужно се јавља потреба за новом теоријом субјективитета која примарно делује кроз знање, комуникацију и језик. Ову тезу ауторица елаборише тако што повезује Foucaultov-e микро анализе био-моћи са Derridinom макро-перспективом која је зацртана кроз истраживање знака и игре у хуманистичким наукама, при чему се ослања на Baudrillardov-y критику политичке економије знака.