Branislav Milosavljević

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Institut za strategijska istraživanja, Univerzitet odbrane

PERIODIKA

SPECIFIČNOSTI I POTREBA UNAPREĐENjA VOJNE NEUTRALNOSTI REPUBLIKE SRBIJE

Iako često osporavana i odbacivana kao nerealna u svetu koji je odredila vojna sila a pritom najčešće korišćena u ratne svrhe, neutralnost je i jedna od spoljnopolitičkih opcija države, u slučaju Švajcarske preko pet vekova. U savremeno doba koristi se i u periodu mira, a najčešće se analizira iz pravne ili politički vizure. Neutralnost u oba slučaja podrazumeva da će država ostati neutralna u predstojećem oružanom sukobu. Politika neutralnosti u mirnodopskom periodu je šire prihvaćena tek za vreme hladnog rata. Uprkos dugoj tradiciji i prisustvu u praksi međunarodnih odnosa, koncept neutralnosti karakteriše nedostatak jednoobraznosti kako u pogledu definicije koncepta, tako i njegovih tipova koji se odnose na širok spektar političkih fenomena, među kojima su i doktrina i praksa spoljne i bezbednosne politike. Tadašnja Kneževina Srbija je bila neutralna država sredinom devetnaestog veka (Krimski rat 1853. godine), na šta je bila primorana kako bi sačuvala teško stečeni teritorijalni integritet. Ponovnu neutralnost Srbija je izabrala početkom XXI veka na neobičan način i u specifičnim okolnostima. Dugo godina je srpska vojna neutralnost bila „zaboravljena“, što je između ostalog imalo za posledicu nedostatak kreiranja sopstvenog konceptualnog modela neutralnog statusa. Takav status vojne neutralnosti je samo delimično otklonjen aktuelnom strategijom nacionalne bezbednosti, ali je neophodno s tim uskladiti i postojeći sistem nacionalne bezbednosti. Autor u radu analizira razvoj i specifičnost srpske vojne neutralnosti kroz strategijska određenja i politiku nacionalne bezbednosti Republike Srbije. U uvodnom delu rada, pored teorijskih razmatranja vezanih za neutralnost, analizira se Rezolucija Narodne skupštine iz ugla ograničenja vojne neutralnosti, kao i okolnosti koje su uticale na njeno oblikovanje. Pored navedenog, radom se nastoji utvrditi kompatibilnost i održivost neutralnosti u svetlu strateškog opredeljenja za pridruživanje EU, kao i određene prednosti koje vojna neutralnost pruža. U okviru razmatranja koncepta vojne neutralnosti rad će se baviti i vojno neutralnim evropskim državama kao primerima promenljivosti samog koncepta.

PERIODIKA

STRATEGIJA IZGRADNJE NACIONALNOG IDENTITETA CRNE GORE

Kao jedna od najmlađih država u Evopi, Crna Gora je posebno interesantan primer kako se u političkom okviru odvija simboličko nadmetanje između dva projekta izgradnje nacije. Pitanje crnogorskog nacionalnog identiteta predstavljalo je središte crnogorske politike od kraja 19. veka, međutim nikad nije postojao jasan konsenzus na pitanje ko su tačno Crnogorci. Podržana rekonstruisanim značenjem crnogorske nacije, novonastala crnogorska nacionalna svest ubrzana je nakon raskida sa Srbijom i proglašenja nezavisnosti 21. maja 2006. Crna Gora je od raspada Jugoslavije na svom putu ka državnosti prošla kroz tranzicije iz republike u Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) u državu članicu Srbije i Crne Gore u periodu 2003-2006. godine, a nakon toga u nezavisnu državu od 2006. godine. Međutim, tranzicija državnosti nije predstavljala rezultat jednog šireg narodnog konsenzusa. Podela u vladajućoj političkoj stranci reformisanih komunista, Demokratskoj partiji socijalista (DPS) 1997. godine, podstakla je političku borbu između dve bivše frakcije ove stranke. Tokom perioda od 15 godina promenjivi politički programi vladajućeg DPS-a i protivničke Socijalističke narodne partije (SNP), poslužili su kao izvor za redefinisanje značenja etničkog (nacionalnog) identiteta. U svojoj konkurenciji za društvene, političke ili ekonomske resurse, crnogorske elite su primenom političkih mera, etno-kulturne državne politike i aktivnim korišćenjem medija uspele da pojedine činjenice i događaje pretvore u referentne tačke za građane Crne Gore na način da identifikuju sebe. Stoga su ti događaji postali osnova pripadnosti određenoj zajednici i ujedno pomogli u razgraničenju specifične crnogorske od srpske zajednice.

ç