Izaberi jezik:

Branislav D. Stevanović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu.

PERIODIKA

O LAŽNIM I STVARNIM GRANICAMA TOLERANCIJE

U načelu, demokratski sistem toleriše sva odstupanja od “normale“, ukoliko ne dovode do nasilja ili neinstitucionalnog prevrata. U stvarnosti se, međutim, ekonomski liberalizam i liberalna demokratija ne izmiruju lako, što povremeno dovodi i do kritika same ideje tolerancije. Kritika s leva, koja je tvrdila da je otkrila skrivene ideološke posledice načela trpeljivosti, promašuje jer smatra da se stanje “represivne tolerancije“ može prevazići nekakvom “novom filozofijom zajednice“. I ovde se, kao i mnogo puta ranije, kao rešenje nudilo nostalgično vraćanje zajednici kao nekoj vrsti “izgubljenog raja“ (ali bez demokratije, sloboda i prava pojedinaca, pa i morala). Jednako je, međutim, pogrešno misliti i da pojedinci mogu potpuno sami i nezavisno od društva, izgraditi nekakvo “moralno zakonodavstvo.“ Moral predstavlja imanentnu potrebu društva u smislu sredstva za obuzdavanje lične pohlepe u korist imperativa kolektivnog života, pa, u principu, mora biti jednak za sve ili ne postoji. Jasna granica tolerancije svih mogućih individualnih normi nalazi se u “paradoksu tolerancije“ koji glasi da najviši stepen slobo­de podrazumeva da su neke slobode sasvim onemogućene, pre svih “sloboda“ da se uništi ona sama. Prethodnom valja pridružiti i ograničenja vezana za simbolički opstanak svakog konkretnog socio-kulturnog sistema, uključujući i one koji slove kao “moderni“, “otvoreni“ i “demokratski“.

ç