Божидар Форца
ВОЈНA НЕУТРАЛНОСТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ КАО РАЦИОНАЛНО И ПРЕЛАЗНО РЕШЕЊЕ
Република Србија је крајем друге године своје независности и самосталности (2007). Резолуцијом Народне скупштине декларисана као војно неутрална држава, до расписивања референдума на којем би се донела коначна одлука по том питању. Непосредније опредељење Републике Србије за војну неутралност утврђено је, имплицитно, у Стратегији националне безбедности и, експлицитно као одбрамбени интерес, у Стратегији одбране Републике Србије, које су усвојене 2019. године. Наведеним стратегијама из 2019. године није претходио референдум по питању одлучивања о војној неутралности Републике Србије, што отвара простор за научну и теоријску расправу. Овај рад је покушај да се са теоријског и нормативног аспекта доведу у везу појмови војна неутралност и одбрана и безбедност Републике Србије. Основни циљ рада јесте да се покаже да војна неутралност јесте политичко питање непосредно иманентно одбрани, а посредно безбедности земље, као и да, иако има упориште у међународним прописима, сопственим искуствима и пракси међународних односа, првенствено зависи од односа неке државе са великим силама. У реализацији постављеног циља у раду су тестиране две хипотезе: 1) Војна неутралност је непосредно иманентна одбрани, а посредно безбедности државе и 2) Прокламована, па експлицитно утврђена у стратешким документима, војна неутралност Републике Србије јесте рационално и прелазно решење историјског тока процеса у међународним односима.
