Boris Bursać
POSTKOLONIJALNI SISTEM VLASTI KAO OSNOVA KONFLIKATA U NIGERIJI
Nigerija je jedno vrlo kompleksno društvo sa preko 300 različitih etničkih grupacija, oko 500 različitih jezika i ekstremno brzim rastom populacije sa preko 210 miliona stanovnika u 2021. godini. Spajanje ovih različitih grupa i identiteta u jedan zajednički entitet predstavljao je ozbiljan problem još od stvaranja moderne države 1914. godine, koji su kolonijalni vladari uglavnom rešavali silom. Kada detaljnije analiziramo i posmatramo Nigeriju odnono njen postkolonijalni period možemo reći da je u najmanju ruku turbulentan i diskutabilan a uz sve to i prožet problemima etničkih manjina, nejednakih formula raspodele prihoda, asimetričnim državnim strukturama, nedostatakom pravog federalizma, nemogućnosti da se objave tačne brojke popisa stanovništva, etno-religijskim krizama i tako dalje. Ono što zabrinjava jeste da se ovi izazovi ponovo pojavljuju u svakodnevnom životu Nigerijaca kao pretnja postojanju Nigerije. Sve ovo ukazuje na vidljive kompleksnosti i kontradikcije postkolonijalne Nigerije u pet decenija političke nezavisnosti i skoro dve decenije demokratije. Ono što je počelo aneksijom Lagosa i kasnije uništenjem raznih kraljevstava, završilo se stvaranjem jednog novog entiteta koji je obuhvatao više od tri stotine grupa ljudi različitih istorija, kultura i orijentacija koji su skoro u stalnom konfliktu. Cilj ovog rada biće detaljna analiza postkolonijalnog sistema vlasti i njegovog uticaja na pojavu i eskalaciju sukoba i konflikata u Nigeriji.
MOGUĆNOSTI ODGOVORA EVROPSKE UNIJE NA SAVREMENE TERORISTIČKE PRETNJE
Ulazak u 21. vek obeležen je serijom terorističkih napada na Sjedinjene Američke Države, koje je izvela ozloglašena teroristička organizacija Al Kaida. Posrnuće Sjedinjenih Američkih Država, pred naletom terorističke beskrupuloznosti prestrašilo je sve članice međunarodne zajednice, stoga je početak novog milenijuma obeležen globalno raširenim strahom od međunarodnog terorizma. Od tog momenta međunarodni terorizam postaje bezbednosna pretnja prvog reda za svaku državu, bez obzira na stepen njene vojne ili ekonomske razvijenosti. Iako terorizam nije nova pojava, nepoznata u istorijskoj prošlosti, njegovi savremeni oblici su podstakli sve relevantne subjekte međunarodnih odnosa da bavljenje njime postave kao svoj prioritet. Tako je i Evropska unija, osnovana zbog potrebe ekonomske povezanosti evropskih država, postala svesna neophodnosti jačeg povezivanja država članica i na polju zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Cilj ovog rada biće da prikaže obim bezbednosnog rizika oličenog u savremenom međunarodnom terorizmu, kao i mogućnosti Evropske unije da pruži adekvatan odgovor. Analiziraćemo sadržaj dve najvažnije evropske strategije na ovom polju – Evropsku bezbednosnu strategiju i Evropsku protivterorističku strategiju, kako bi identifikovali postojeće slabosti i potencijalne mogućnosti za unapređenje budućeg odgovora na nivou EU na ovakve pretnje.