Мср Бојана Секулић

Образовање за дијалог и толеранцију у институционалном школству у Републици Србији започето је интезивно у време почетка реформи образовања током 2001. године, најпре увођењем наставних предмета Верска настава и Грађанско васпитање у образовни процес, а потом и кроз редефинисање наставних садржаја у општеобразовним предметима у основним и средњим школама. О ефектима наставних предмета Верска настава и Грађанско васпитање постоји мноштво различитих полемика у јавности, као и неких парцијалних истраживања, која указују на различите резултате. Предмет овог рада је разматрање основних карактеристика образовања за дијалог и толеранцију, као и образовних модела њихове реализације, при чему се нарочита пажња посвећује oсновном и средњем образовању у Србији. У овом истраживању је примењена метода анализе садржаја, којој је приступљено са холистичког становишта, што је подразумевало детаљно изучавање одређених садржаја у научној литератури, анализи релевантних докумената и објављеним резултатима досадашњих истраживања. При томе, нарочита пажња је све време била усредсређена на разумевање значења тих садржаја и њихове структуре у контексту теме овог рада. Резултати овог истраживања показују да је институционално образовање за дијалог и толеранцију у Србији сагласно са: културним и друштвеним вредностима; идејно политичким циљевима развоја друштва; и да је такво образовање у корелацији са релевантним међународним документима и искуствима европских демократских друштава, што све скупа треба да доприносе развоју неолибералног модела политичке културе. Потенцијал образовања за дијалог и толеранцију у Србији су велики, али поуздани ефекти таквог образовања још увек су упитни.

Приказ

Приказ монографије: Mitrović Ljubiša, R. 2022. Sociološke marginalije na savremene teme. Novi Sad: Prometej, 360 str.

У раду се разматра дуално образовање, као модел претежно средњег стручног образовања, који је усмерен ка стварању стручне, јефтине и мобилне радне снаге која може одмах да се укључи у процес рада. Овде је реч о таквом институционалном образовању које је организовано у складу са принципима тржишта радне снаге и у непосредној сарадњи са привредом, тако да се теоријска знања стичу у школи, а практична обука на радном месту, при чему је најчешће удео теоријског образовања мањи у односу на практичну обуку која се одвија у компанији. Основни циљеви дуалног образовања су стицање, усавршавање и развој компетенција у складу са потребама тржишта рада, омогућавање запошљавања по окончању образовања, успостављање стабилног и одрживог тренда запослености; и у крајњем исходу јачање конкурентности националне привреде на глобалном тржишту. У теоријском контексту, овај модел образовања је посебно анализиран са становишта његове сврхе, циљева и исхода. У функцији теме рада, кроз студију случаја, анализирани су процеси успостављања и функционисање дуалног образовања у Републици Србији.

У овом раду су изложени резултати анализе друштвених вредности у глобалном образовању које је садржано у документима различитих невладиних и међувладиних организација. Глобално образовање је идејно-политичко гледиште о образовању које је утемељено на схватању да савремени човек живи и делује у свету глобализацијских процеса и да је оно потребно људима како би разумели комплексне односе између локалног и глобалног, заједничких друштвених, еколошких, економских и политичких питања; и како би из тога извели нове начине размишљања и деловања. Зато је основно полазиште у овом раду да је глобално образовање сагласно са вредностима друштва неолибералне демократије и глобализацијских процеса. У истраживању су примењени аналитичко-дескриптивни и компаративни метод како би се идентификовале, упоредиле и описале основне вредности глобалног образовања, као и њихова међусобна корелација. Глобално образовање, на локалном и глобалном нивоу, обухвата различита подручја образовања и настоји да утиче на све облике образовања, а нарочито на формално. У глобалном образовању се посебно истичу вредности толеранције, солидарности, праведности, саосећања, једнакости, одговорности, сарадње, ненасиља, инклузије и разноликости.

У Извештају Стејт департмента о међународним религијским слободама за 2019. годину разматра се питање религијских слобода у Србији, као и других земаља у свету. Стање у Србији је изложено кроз два сепарата. У првом сепарату се фактички разматра стање религијских слобода у централној Србији и у Војводини, а у другом на Косову, као да су у питању две апсолутно независне државе. Оба сепарата су методолошки истоветно структуирани. У њима се указује на: религијску структуру становништва; однос власти према религијским слободама; однос друштва према религијским слободама; и политику и ангажовање владе САД на заштити религијских слобода у поменутим политичким заједницама. Основно полазиште у овом раду јесте да је у Извештају о међународним религијским слободама за 2019. годину изражено разумевање религијских слобода из визуре америчке политичке традиције у погледу уређења религијских питања и њених политичких искустава, савремених политичких циљева и праксе интервенционизма на међународном плану. Следствено томе, у САД се данас сматра да Америка треба да преузме своју историјску улогу за разумевање и заштиту религијских слобода у свету, па се зато, врши анализа и оцена религијских слобода у другим земљама у свету.

Приказ књиге: Зоран Весић Геронтологија Факултет политичких наука, Универзитет у Београду, Београд 2021, стр. 230

Приказ књиге: Љубиша Р. Митровић, Социолошке маргиналије на савремене теме (огледи), Нови Сад: Прометеј, 2019, 252 стр.

Приказ књиге: Данијела С. Перовић, Тијана Јокић, Интеркултурално образовање у Србији, Регулативни оквир, стање и могућност за развој, Центар за образовне политике, Београд, 2016.

У овом раду су изложени резултати анализе идеолошких циљева и садржаја, као и њихових међусобних корелација у актуелним наставним програмима за први циклус основног образовања у Републици Србији. Ови програми су донети у процесу друштвено-политичких промена започетих октобра 2000. године, у којима је осим смене владајућих елита и прерасподеле политичке моћи, дошло до промена у друштву и систему вредности, а потом и до реконструкције српске државности. Све је то утицало и на учестале промене у образовно васпитном систему, што се може најпоузданије запазити у програмима за први циклус основног образовања где су наставни садржаји о друштвеним вредностима и најзаступљенији. Зато се ово истраживање бави анализом програма на нивоу документа, па је у њему примењен аналитичко-дескриптивни метод како би се идентификовали и описали основни идеолошки циљеви и садржаји, а потом и утврдила њихова међусобна сагласност и кохерентност са владајућом идеолошкoм концепцијом. Основно полазиште у овим разматрањима је да су актуелни наставни програми за први циклус основног образовања у Србији дефинисани у складу са неолибералном идеологијом и стратегијом развоја и да је то учињено кроз механизме селективног приступа културним вредностима, њихове евалуације и наметања друкчијег погледа на свет. Идеолошки чиниоци у овимнаставним програмима се могу препознати кроз циљеве, задатке и наставне садржаје који се односе нарочито на: развој свести о државној и националној припадности; развој религијске свести и верске толеранције; и оспособљавање за живот у демократски уређеном друштву. Ова питања су комплементарно дефинисана у виду експлицитних или скривених идеолошких садржаја.