Bojana Dimitrijević
OD NEFORMALNOG KA FORMALNOM- ULOGA PORODICE U SISTEMU DUGOTRAJNE NEGE
Savremeni pojedinac svakodnevno se suočava sa sve većim izazovima usklađivanja profesionalnih i porodičnih obaveza. Produžetak životnog veka, doprinosi i povećanju broja starih kojima je potrebna dugotrajna nega, dok u isto vreme sve kasniji odlazak u penziju, prekovremeni rad ili angažovanje na više poslova istovremeno, znatno smanjuju mogućnost mlađih članova porodice, da na njih adekvatno odgovore, oslanjajući se isključivo na neformalne vidove podrške. Posmatrano iz perspektive institucionalističke teorije, opisano stanje zahteva hitnu intervenciju države, kako bi se razvojem različitih usluga u zajednici namenjenih starim osobama sprečila- odložila potreba za njihovim smeštanjem u neku od rezidencijalnih institucija socijalne zaštite, uz istovremeno smanjivanje stepena rizika da se članovi porodica koji im pružaju dugotrajnu negu, suoče sa sindromom izgaranja. Analizom sadržaja relevantnih dokumenta, utvrđeno je da usluge u zajednici namenjene starim osobama, nažalost još uvek nisu u skladu sa realnim potrebama pripadnika ove populacije. Tako se na primer, uprkos proklamovanom načelu deinstitucionalizacije, poslednjih godina u Srbiji, otvara sve veći broj domova za smeštaj starih lica, dok usluga pomoći u kući namenjena pripadnicima ove populacije i dalje ne postoji u mnogim opštinama naše zemlje, pri čemu je važno napomenuti, da je ova usluga najčešće dostupna isključivo starim osobama koje žive same. Ključni cilj ovog rada biće deskriptivna analiza dostupnosti usluga u zajednici namenjenih starima, kao i (ne)mogućnost istovremenog korišćenja resursa i neformalnog i formalnog sistema prilikom pružanja dugotrajne nege pripadnicima ove populacije, kako bi se uz unapređenje kvaliteta njihovog života, prevenirao rizik od pojave sindroma izgaranja kod članova porodice koji im svakodnevno pomažu.