Bojan Urdarević

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Pravni fakultet, Univerzitet u Kragujevcu

PERIODIKA

RAD PREKO PLATFORMI I NOVI OBLICI RADA U DIGITALNOJ EKONOMIJI

Rad preko platformi predstavlja atipični, novi oblik rada, koji je omogućila digitalna tehnologija. Odlikuje se. najčešće, trojnim pravnim odnosom između digitalne platforme, radnika na platformi i klijenta. Pošto se pojavljuje u različitim oblicima, trenutno predstavlja problem na polju radnog zakonodavstva, socijalne zaštite i oporezivanja u nacionalnim okvirima. Nesumnjivo da je platformski rad doprineo diversifikaciji tržišta rada. Novi radni zadaci koji se obavljaju preko digitalnih platformi kao što su „Uber”, „Deliveroo” ili „Foodora” postavljaju nove uslove za radnike koji na kraju ne mogu da budu jasno klasifikovani ni kao „zaposleni” ni kao „samozaposleni”. Van svake sumnje je da danas poslodavci i zaposleni žele više fleksibilnosti u organizaciji rada, što im digitalizacija omogućava. Međutim, uz pozitivne, postoje i negativne posledice ovakve fleksibilnosti, koja se ogleda, pre svega, u intenziviranju radnih zadataka i postepenog ukidanja granica između porodičnih i radnih obaveza. Upotreba novih oblika rada, koji se danas obavljaju preko različitih digitalnih platformi je u stalnom porastu. Stoga je od suštinskog značaja da uočimo ovakve promene, pozabavimo se problemima koje one nose i ne ostavimo da se same od sebe problemi reše. U ovom radu biće predstavljeni najznačajniji oblici platformskog rada, kao i njegove vrste i istovremeno će biti ukazano na pojedine normativne izazove sa kojima se skoro sve savremene države susreću.

PERIODIKA

GLOBALIZACIJA I KONCEPT SOCIJALNIH PRAVA

U ovom radu autori pokušavaju da sagledaju problem primene i funkcionisanja socijalnih prava u uslovima globalizacije i oštre međunarodne konkurencije. U prvom delu rada analizira se uticaj globalizacije na koncept socijalne države i naglašava se da je neophodno da se reformiše socijalna država, tako što će se učiniti sposobnom da odgovori novim izazovima, a naročito onima koji su nastali promenama u globalnom kontekstu i strukturi društva. U drugom delu rada, predmet istraživanja je ostvarivanje socijalnih prava u uslovima globalizacije i sve veće fleksibilizacije i deregulacije radnog prava. Naime, postavlja se pitanje kako radno pravo i društvo uopšte, mogu efikasno da odgovore na sve prisutni trend smanjivanja nivoa socijalne zaštite? Ovaj napad na socijalna prava, i nastojanje da radni odnosi sve više ponovo postanu sasvim slobodno, tržišno regulisani odnosi, predstavlja i napad na posebnost i samostalnost radnih odnosa u celini. Takođe, u ovom delu rada autori će ukratko analizirati i trenutnu situaciju u pogledu ostvarivanja i zaštite socijalnih prava u Republici Srbiji.

PERIODIKA

POSEBNI OBLICI ZAŠTITE ZAPOSLENIH OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU

Na početku rada autori razmatraju semantička i pojmovna određenja zlostavljanja na radu i konstatuju da se radi o globalnoj pojavi koja prevazilazi granice pojedinih država, profesija i radnog okruženja. Proces globalizacije prate sve značajnije promene u sferi rada i radnih odnosa. Oštra konkurencija, organizacione promene, recesije, kretanja na tržištu rada i nesigurnost radnih mesta dovode do pogoršanja uslova rada, ali i međuljudskih odnosa uopšte. Sprovedena empirijska istraživanja iz ove oblasti pokazuju da su gotovo svi zaposleni u toku svog radnog veka izloženi konfliktima, koji, pod određenim uslovima, mogu da prerastu u pojedine oblike zlostavljanja na radu. U višegodišnjoj primeni Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu Republike Srbije otvorila su se mnoga pitanja pred sudovima i arbitrima, a neka od najznačajnijih su obrađena u ovom radu. Pored definisanja osnovnih pojmova, autori analiziraju i sva tri oblika zaštite zaposlenih od zlostavljanja na radu u Republici Srbiji i ukazuju na određene procesno-pravne probleme koji nastaju, ili mogu nastati, u praksi arbitražnog rešavanja sporova. Na kraju, zaključuju, da zakonsko regulisanje zlostavljanja na radu u domaćem pravu predstavlja primer dobre prakse koji dalje treba razvijati i predlažu odgovarajuća rešenja kako bi se postupak po osnovu zlostavljanja na radu učinio efikasnijim i delotvornijim.

ç