Bojan M. Milisavljević

U ovom radu analiziraju se odredbe Ustava Republike Srbije iz 2006. godine koje se tiču odnosa domaćeg prava sa međunarodnim pravom. Prvenstveno je ukazano na opšte trendove ustavnih rešenja o odnosu sa međunarodnim pravom, a zatim je detaljno analiziran normativni okvir našeg pozitivnog Ustava. Iznet je čitav niz obrazloženih predloga za unapređenje njegovog teksta u ovom delu, a ukazano je na opasnost od trenutnih pravnih odredaba, posebno ističući njihovu nepreciznost i međusobnu kontradikciju. Naročita pažnja usmerena je na neophodne izmene Ustava Republike Srbije koje će uslediti zbog procesa priključenja Evropskoj uniji. Izložena su konkretna pitanja povodom kojih će ustavne odredbe morati biti usaglašene sa poretkom Evropske unije, a izneti su i neki novi instituti koji će morati biti uneti u Ustav, a koji se tiču primata prava Evropske unije nad domaćim pravom, pravima koja proizlaze iz prava građanstva, ali i nekim promenama koje se tiču unapređenja vladavine prava. Posebno je istaknuta potreba uvođenja u Ustav odredaba o usaglašavanju spoljne politike sa spoljnom politikom Evropske unije.

Predmet istraživanja u ovom radu jestu običajna pravna pravila, procedura dokazivanja običaja, instrumenti za njihovo dokazivanje, analiza nastajanja običaja. U tom pravcu je posebno analizirana praksa država, ali i rad Komisije za međunarodno pravo Ujedinjenih nacija. Kao nezaobilazni materijal za istraživanje korišćene su presude Međunarodnog suda pravde koje su praktični pokazatelj važne uloge koju običaji imaju u modernom međunarodnom pravu. Posebna pažnja usmerena je na ulogu koju običaji imaju u procesu međunarodnih integracija Republike Srbije. Jedan od osnovnih ciljeva rada jeste dokazivanje da običaji danas imaju veoma značajno mesto i igraju veliku ulogu u primeni pravnih pravila međunarodnog prava. Posebna pažnja je usmerena na utvrđivanju objektiviziranih pravila u vezi identifikacije običaja čija je svrha da se svi akteri koji primenjuju običaje upoznaju sa detektovanim pravilima. Naročita korist od pravila koje je utvrdila Komisija za međunarodno pravo mogla bi biti za rad unutrašnjih državnih organa svih država, a posebno Republike Srbije. Poštovanje opšteprihvaćenih pravila je neophodni uslov za međunarodne integracije naše države, a rad svih organa mora pratiti pozitivna pravila međunarodnog prava.

Rad analizira pravila o odgovornosti međunarodnih organizacija kao jedno od najkompleksnijih pitanja međunarodnog prava. Analiza obuhvata tumačenje Nacrta pravila o odgovornosti međunarodnih organizacija usvojenog od strane Komisije za međunarodno pravo, ali i praksu Međunarodnog suda pravde koja nudi konkretna rešenja za brojna sporna pitanja. Ukazuje se na analogna rešenja u pogledu pravila o odgovornosti država, koja imaju sigurnije utemeljenje u međunarodnom pravu, ali i neophodnost što brže izgradnje mehanizama na međunarodnom planu za realizaciju odgovornosti međunarodnih organizacija koje u sadašnjem sistemu nemaju locus standi pred Međunarodnim sudom pravde. Naročita pažnja posvećena je zahtevima Republike Srbije u pogledu odgovornosti Ujedinjenih nacija i NATO saveza u slučaju intervencije na SRJ, prema aktuelnim pravilima o odgovornosti koja postoje na nivou opšteg običajnog međunarodnog prava, ali i odredbama Nacrta pravila o odgovornosti međunarodnih organizacija iz 2011. godine.