Izaberi jezik:

Bojan Kovačević

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu.

PERIODIKA

DEFICIT POLITIČKOG GRAĐANSTVA U EU U SVETLU ISTORIJSKOG ISKUSTVA IZGRADNЈE FEDERALNIH NACIJA

Iscrpljivanjem potencijala negativne, ekonomske integracije teoretičari i praktični delatnici krenuli su u potragu za rešenjima koja bi Evropskoj uniji omogućila da počne da deluje kao istinska politička zajednica. Pozitiv­na politička akcija evropskog nivoa vlasti u oblastima poput fiskalne politike, spoljne i bezbedonosne politi­ke postaje imperativ u vremenu svetske ekonomske krize i novih društveno istorijskih i geopolitičkih izazova. No, u odsustvu Evropljana svesnih svoje sposobnosti da deluju politički, premeštanje politika od najvećeg značaja za građane na evropski nivo vlasti teško može pronaći nor­mativno i praktično opravdanje. U tom kontekstu proučavanje iskustva modernih federalnih nacija nastalih putem udruživanja prethodno nezavisnih i suverenih političkih entiteta zadobija poseban teorijski i praktičnы značaj. Osnovni cilj rada biće da u svetlu istorijskog iskustva izgradnje tri moderna federalna demosa američkog, nemačkog i švajcarskog omogući dublje razumevanje sledećeg pitanja: Kako ponovo stvoriti politički aktivne evropske građane, učesnike u javnoj sferi, a ne puke konzumente individualnih prava, u vreme kada demokratski potencia­li nacionalnih država sve više blede, sa jedne strane, a strukturne pretpostavke za formiranje adekvatnog evropskog medijuma za izražavanje demokratske volje beznade­žno nedostaju, sa druge?

PERIODIKA

ŠVAJCARSKA FEDERALIZOVANA DEMOKRATIJA ZA ISTORIJSKI ZADATE ZAJEDNICE

Autor u članku pokazuje da logika odnosa između federali­zma i demokratije u Švajcarskoj stoji s one strane ograda moderne državnosti. Sa jedne strane, članak rasvetljava duhovno-istorijsku vezu između današnjeg švajcarskog federalizma i političke filozofije Johana Altuzija (Johannes Althusius, 1557-1638), mislioca čija teorija dovodi u pitanje osnovne pretpostavke moderne državnosti. Sa druge strane, članak pokazuje da švajcarsko ustavno iskustvo počiva na suštinski različitom shvatanju demokratije u odnosu na moderne liberalne države. Nasuprot danas raširenom instrumentalnom shvatanju demokratije kao institucionalnog sredstva efikasnog donošenja većinskih odluka, u Švajcarskoj se demokratiji pripisuje uzvišena uloga obezbeđivanja najvećeg mogućeg stepena samoodređenja pojedinaca. Inherentna povezanost federalizma i demokratije u švajcarskom političkom sistemu navela je neke autore da u teorijski diskurs uvedu pojam „federalizovane demokratije“. Konstitutivni kon­cept federalizovane demokratije pokazao se kao izrazito uspešan u pomirenju zahteva za uspostavljanjem i očuvanjem jedinstva mo­derne švajcarske države i zahteva za očuvanjem političke samosvojnosti kulturno-istorijski zadatih zajednica. Istovremeno, u današnjoj društveno-političkoj stvarnosti koncept federalizovane demokratije pokazuje se kao izrazito krut i zatvoren za sve one oblike različitosti koji ne prate istorijsku liniju razdvajanja.

ç