Bojan Drašković

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

PERIODIKA

PAD SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Autor sa distance od dvadeset godina, i uz pomoć novih istorijskih izvora sagledava događaje u kojima je delimično, kao građanin učestvovao, konstatujući na samom početku da se njegovo mišljenje znatno promenilo od tog vremena. Režim Slobodana Miloševića, nije bio ni diktatorski ni tiranski, kako su ga zapadni mediji i domaća opozicija tog vremena predstavljali. On je u velikoj meri bio demokratski, i autoritativan, a u određenom smislu i liberalan. Najveći problem ovog perioda moderne srpske istorije, je njegov sukob sa Zapadom, koji nije dozvoljavao jugoslovenski kontinuitet, nego je 31. maja 1992. godine, Saveznoj Republici Jugoslaviji uveo međunarodne sankcije. Slobodan Milošević bio je autoritativna i snažna ličnost, koja je vladala Srbijom i SRJ u teškim uslovima međunarodne izolacije. Njegov režim bio je improvizatorski i on je opstajao u skladu sa mogućnosima. Njegovom padu u doprinela je pogrešna procena situacije ali i sukob sa srpskim radikalima i forsiranje mondijalističkog JUL-a u odnosu na njegovu izvornu stranku SPS. U petooktobarskim promenama uz pomoć nezadovoljnih građana, ali i dela vojske i policije, uz finasijsku podršku zapadnih obaveštajnih službi, u nekoj vrsti prikrivenog puča, pao je režim Slobodana Miloševića. Faktori koji su ga oborili želeli su vraćanje države u normalne tokove, ali su za to morali da plate izuzetno visoku cenu Zapadu koji je na sve načine pokušavao da kazni Srbiju i Srbe. Ipak nekdašnji lider Srbije je u Hagu doživeo političku i istorijsku rehabilitacju, i od negativne istorijske pojave postao pozitivna istorijska ličnost.

PERIODIKA

POLITIČKA ISTORIJA SLOVENA – IZMEĐU MITA I STVARNOSTI

Međunarodna naučna konferencija „Politička istorija Slovena – između mita i stvarnosti“, održana 15. novembra 2019. u prostorijama palate Krsmanović, u organizaciji Instituta za političke studije, pod uredništvom dr Sanje Šuljagić, protekla je dosta uspešno. Već prema uređivačkom konceptu konferencije, izboru tema i učesnika na njoj, mogao se uvideti njen dosta neobičan karakter, kao i želja domaćina i organizatora ovog naučnog skupa da izvrši snažno pomeranje granica kako domaće, tako i strane nauke u cilju daljeg izučavanja političke istorije Slovena i drugih, mahom pravoslavnih naroda u novom posthladnoratovskom periodu. U tom kontekstu, ova konferencija za domaće prilike i domaće uslove zaista je dala sasvim nove uvide i naučne pristupe, i s pravom se može okarakterisati kao ekskluzivan naučni događaj.

ç