Izaberi jezik:

Ankica Šobot

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Institut društvenih nauka, Beograd.

PERIODIKA

POGLED NA ODRŽIVI RAZVOJ SRBIJE IZ PERSPEKTIVE RODNIH ULOGA I MODELA PONAŠANJA

Strateška opredeljenost srpskog društva ka održivom razvoju implicira složenost i međusobnu povezanost društvenih i demografskih pojava i procesa. Fokusirajući se na socio-demografske odlike žena i muškaraca i na rodnu neravnopravnost kao relevantna pitanja, rad dotiče jedan specifičan aspekt društvene dimenzije ove razvojne agende. Rodna perspektiva znači konkretnije poznavanje demo­grafskih, obrazovnih i ekonomskih potencijala, kao i ukazivanje na neka od pitanja sa kojima se suočavaju žensko i muško stanovništvo. Strategija održivog razvoja Srbije jasno implicira politiku jednakihmogućnosti za žene i zamuškarce, dok je rodna ravnopravnost prepoznata kao relevantan segment ovograzvojnog koncepta. U skladu se takvim pristupom, analizirajući iz rodne perspektive, u radu je skrenuta pažnja na net aspekte socijalnog položaja i kvaliteta života stanovnika oba pola, kao i na pitanja relevantna za razvoj stanovništva kao važnog segmenta. Pored toga, izdvajajući rodnu neravnopravnost kao prihvaćenu vrednost i kao jedan od uslova održivog društvenog i demografskog razvoja, podvučena je važnost ovog pitanja.

PERIODIKA

POLITIKE USKLAĐIVANJA RODITELJSTVA I RADA KAO DEO ODGOVORA NA NIZAK FERTILITET

U fokusu teksta jeste usklađivanje roditeljstva i rada kao deo politika prema niskom fertilitetu. Cilj je da se istakne važnost ovog pitanja i da se ukaže na specifičnosti rešenja usmerenih ka njegovom regulisanju. Empirijska istraživanja i statistički podaci govore o negativnom uticaju konflikta uloga zaposlenih roditelja na visinu fertiliteta. Na određenom stepenu socio-ekonomskog razvoja, usklađenost roditeljstva i rada jeste neophodan uslov stvaranja povoljnog okvira odlučivanja o rađanju. Elementi definisanja politika su specifičnost uslova na makro i mikro nivou, obrazovne i ekonomske karakteristike ženskog stanovništva, obrasci rodnih uloga i karakteristike tržišta rada. Tendencije ojačavanja rodne ravnopravnosti, upućuju na važnost socio-profesionalne heterogenosti ženskog stanovništva, pri čemu usklađivanje uloga implicira ne samo zaposlenost, već i mogućnost profesionalne realizacije. Evropske države uspostavile su različite modalitete roditeljskog odsustva i zbrinjavanja dece zaposlenih roditelja, kao dve najvažnije mere politike usklađivanja roditeljstva i rada. Zajednička odlika uspešnih politika jeste ujednačenija podela roditeljske uloge u pogledu podizanja male dece i uvažavanje potreba roditelja s obzirom na njihov socio-profesionalni status. Iz ugla unapređivanja političkih odgovora na nizak fertilitet u Srbiji, podvučeno je nekoliko bitnih konstatacija. To su: važnost politike usklađivanja roditeljstva i rada sa stanovišta regulisanja niskog fertiliteta, diferenciranost socio-ekonomskih uslova i kulturnih normi među državama za rezultat ima različite pristupe i modalitete, a ono o čemu je neophodno voditi računa jesu tendencije u sferi rodnog odnosa i tržišta rada.

ç