Ања Зечевић
МАПИРАЊЕ ЗАКОНОМ ДЕФИНИСАНИХ УСЛУГА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ЗА ЖЕНЕ И ДЕЦУ ЖРТВЕ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ И ЊИХОВО РАЗМАТРАЊЕ У КОНТЕКСТУ ОДГОВОРА НА КРИЗНУ СИТУАЦИЈУ ИЗАЗВАНУ КОРОНАВИРУСОМ
Предмет чланка биo je нормативни оквир којим су дефинисане услуге социјалне заштите и њихово остваривање у пракси у контексту одговора на кризну ситуацију изазвану коронавирусом. Циљ је био да се установи које услуге социјалне заштите намењених женама које преживљавају насиље у партнерским односима и у породици обезбеђују јединице локалне самоуправе, колико оне одговарају на њихове специфичне потребе, али и колики су и какви капацитети система социјалне заштите да на те потребе одговори. Коришћене су квантитативна (израчунавање процената) и квалитативна (категорисање, дескрипција, компарација) метода. Установљено је да су услуге малобројне, да нису одговарајуће географски распоређене, да су недовољно приступачне за жене припаднице вишеструко маргинализованих група, да се за њих издвајају минимална буџетска средства, као и да систем нема довољно ресурса и знања да их обезбеди. Уочене су додатне потешкоће у контексту адаптације пружања услуга у контексту одговора на кризну ситуацију изазвану коронавирусом. У закључку су дате препоруке у погледу тога шта је потребно урадити како би се уклониле постојеће препреке.
