Andrea Matijević

Prikaz knjige: Bachmann, Günther. 2022. “How to Successfully Encourage Sustainable Development Policy: Lessons from Germany”. London and New York: Routledge. p. 196.

Dans cet article, les auteurs tentent de présenter systématiquement l'évolution des relations économiques entre la Serbie et la France. Pour cela, les auteurs partent d'une revue de l'histoire des relations économiques, nécessaire à la compréhension du contexte contemporain. La revue historique comprend une analyse des relations économiques entre la Serbie et la France à travers les étapes suivantes : 1. 1878-1918 ; 2. 1918-1939 ; 3. 1945-1991, et 4. 1991-2000. Les tendances contemporaines sont examinées pour la période allant des changements politiques en Serbie en 2000 jusqu’au 2020. L'histoire des relations économiques indique l'importance du niveau de coopération économique pour le caractère des relations politiques globales entre les États. Presque en règle générale, on peut remarquer qu'un niveau plus élevé de coopération économique a entraîné l'amélioration des relations politiques entre les deux pays, et vice versa, et que les années ’90 représentent la période des relations économiques et politiques les plus faibles de l'histoire de relations entre la Serbie et la France. Avec ce niveau de relations économiques, on est entrée en un nouveau millénaire. L'observation de la période postérieure aux années 2000 indique cependant l'amélioration des relations économiques entre les deux pays, observée à travers les relations de commerce extérieur et le mouvement des investissements directs étrangers (IDE). La base de l'amélioration des relations est la libéralisation des relations commerciales entre la Serbie et l'Union européenne (UE) réalisée par la conclusion de l'Accord de stabilisation et d'association (ASA), ainsi que l'arrivée d'entreprises françaises en Serbie, qui a été lancée au début des années 2000 avec l'ouverture de l'économie serbe. Cette évolution est à la base d'attentes optimistes quant à une coopération économique productive entre les deux pays dans les années à venir.

Globalna finansijska kriza iz 2008. godine suočila je svet sa novom realnošću. Period zatišja i saniranja posledica ove krize dodatno je potvrdio izvesnost sumnji o umanjenoj globalnoj ekonomskoj dominaciji SAD. Priznanje značaja rastućih ekonomija i njihove uloge na svetskom nivou postala je neminovnost. Pre svega, takav značaj se morao priznati Kini, a čini se da je ova kriza bila neophodna da bi uspon i razvoj Kine bio napokon prihvaćen kao nesporna činjenica. Nakon krize, na globalnom nivou je uspostavljen konsenzus o tome da Kina više ne može biti posmatrana kao akter na marginama svetskih ekonomskih procesa, već kao jedan od najvažnijih aktera u međunarodnim ekonomskim odnosima.

Iako je Konferencija o budućnosti Evrope po definiciji orijentisana na budućnost, činjenica da su države i teritorije Zapadnog Balkana izostavljene iz grupe zainteresovanih strana, uprkos tome što imaju perspektivu članstva u Evropskoj uniji, ne govori u prilog takvoj orijentisanosti same konferencije. Ipak, Zajednička deklaracija o Konferenciji o budućnosti Evrope i dalje omogućava angažovanje trećih strana u njenom okviru, što predstavlja priliku za uključivanje država i teritorija Zapadnog Balkana u njen rad. Nadovezujući se na dugogodišnja obećanja Evropske unije državama i teritorijama Zapadnog Balkana u pogledu perspektive članstva, kao i na njihovo angažovanje u vezi sa nizom evropskih pravnih normi, struktura, politika i programa, ove države i teritorije uživaju političko pravo srazmernog uticaja na proces i ishode Konferencije o budućnosti Evrope. Da bi se povećali izgledi za efikasan doprinos država i teritorija Zapadnog Balkana konferenciji, javlja se potreba za sveobuhvatnom strategijom regionalnog karaktera, u čijem bi kreiranju trebalo da učestvuju ne samo predstavnici vlada, već i građani država i teritorija Zapadnog Balkana. Rad ima za cilj da izloži izazove sa kojima se zajednički suočava Evropska unija i Zapadni Balkan kao i modalitete učešća država i teritorija Zapadnog Balkana u Konferenciji o budućnosti Evrope kao formatu u okviru kog se očekuje da će, do proleća 2022. godine, biti doneti zaključci i pružene smernice o budućnosti Evrope.

Polazeći od različitih teorija ekonomskog rasta, autor u radu prikazuje ekonomsku nejednakost kao jedan od značajnih faktora koji utiču na ekonomski rast. Brojne su studije koje se bave uticajem ekonomskog rasta na ekonomsku nejednakost. Relativno manje pažnje posvećeno je analizi odnosa ova dva fenomena u obrnutom smeru. Osnovna pretpostavka od koje autor polazi je da, ako posmatramo uticaj ekonomske nejednakosti na ekonomski rast, ta veza ne može biti tako jednostavno determinisana i data kao konačna. Stoga se u radu nastoji ispitati koji su to kanali uticaja rasta nejednakosti na ekonomski rast, da li je taj uticaj direktan ili posredan. Autor na primeru Sjedinjenih Američkih Država razmatra pitanja uzroka rasta nejednakosti, kao i uzroke usporavanja ekonomskog rasta. U radu se pokušava dokazati da upravo ekonomska nejednakost predstavlja faktor ograničenja ekonomskog rasta Sjedinjenih Američkih Država.

U procesu pregovora za stupanje u članstvo Evropske unije, Srbija se suočava sa brojnim izazovima i preprekama. Prema brojnim procenama, pregovori u vezi sa politikama obuhvaćenim Poglavljem 27 će biti među najzahtevnijim u celokupnom pregovaračkom procesu. Cilj ovog rada je da ispita da li su ovakve procene opravdane i šta je ono što konkretno navodi na ovakve zaključke. Za te svrhe, u radu će se prvobitno poći od izlaganja osnovnih ciljeva i načela politike životne sredine i klimatskih promena na nivou Evropske unije, kao i dostignuća EU u oblasti ekologije, kako bi se videlo u kom smeru je potrebno izvršiti unifikaciju i/ili harmonizaciju pravnog okvira i usklađivanje javnih politika Srbije sa politikom EU u ovoj oblasti. Zatim će se pristupiti pregledu stanja u Srbiji u oblasti ovih javnih politika, kao i pregledu stanja na terenu. Rad će se posvetiti i pitanjima problema i domašaja politike životne sredine i klimatskih promena u Srbiji, kao i analizi konkretnih aktivnosti koje je Srbija preduzela. Kao ključne izazove u ovoj oblasti, autor identifikuje problem implementacije i problem finansiranja, što će u radu biti argumentovano. Zaključna razmatranja biće posvećena zadacima koje EU očekuje da će Srbija realizovati u narednom periodu i analizi očekivanja u vezi sa napretkom Srbije u ovoj oblasti, koji je svakako neophodan ukoliko Srbija želi da postane članica EU u doglednoj budućnosti.

Cilj ovog rada je prikazati da su prethodno definisane pozicije država članica EU o posledicama potencijalnog proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana i izmene u metodologiji politike proširenja predložene novembra 2019. godine, a usvojene februara 2020. godine uzročno-posledično povezane. Pored toga, nastoji se pokazati i kakav je karakter ove kauzalne veze. Za tu svrhu u radu se prvobitno polazi od definisanja teorijskih pojmova – pojma politike proširenja, teorijskih implikacija politike proširenja na delovanje EU u prethodnom periodu, uz osvrt na metodologiju politike proširenja pre njenih poslednjih izmena. Drugi deo posvećen je analizi stavova država članica o proširenju nakon pristupanja Republike Hrvatske 2013. godine, kao i utvrđivanju značaja koji za proširenje EU imaju stavovi njenih država članica uopšte. U trećem delu vrši se pregled nove metodologije politike proširenja i iznosi se okviran zaključak o potencijalnim implikacijama koje bi primena takve metodologije mogla imati u budućem periodu. U ovom delu rada pokušaće se sumirati i uticaj koji su stavovi država članica ostvarili na novu metodologiju. Zaključna razmatranja posvećena su argumentaciji značaja ovog pitanja za očekivanja država Zapadnog Balkana i perspektive njihovog članstva.

Društvene vrednosti kao psihološka kategorija predstavljaju osnovu za predviđanje ponašanja pojedinaca i ciljeva kojima oni streme. Stoga su vrednosti važne i za analizu i predviđanje različitih vrsta političkog ponašanja, uključujući i kreiranje stavova o važnim društvenim pitanjima. Cilj ovog rada jeste utvrđivanje značaja sistema vrednosti pojedinaca za njihove stavove o odnosu Srbije i Evropske unije. Autori su analizirali podatke iz Srbije prikupljene u okviru istraživanja koje je deo šireg evropskog istraživačkog projekta o socijalnim reprezentacijama na uzorku koji je obuhvatio 123 ispitanika. Vrednosti su ispitivane kroz parove tako što se od ispitanika zahtevalo da odrede svoje mesto na kontinuumu opozitnih vrednosti (npr. sloboda – sigurnost). Takođe, ispitivan je i stepen nacionalne identifikacije i identifikacije sa Evropom, kao i stepen razvijenosti konstruktivnog patriotizma. Vrednosti su korelirane sa stavom ispitanika prema EU uopšte i pokazalo se da je ovaj stav najviše povezan sa poštovanjem međunarodnih obaveza (.46) i pravima žena (.43), nasuprot nacionalnom samoopredeljenju i autoritetu muškaraca. Vrednosti su povezivane i sa opažanjem prirode odnosa Srbije i EU, koja je utvrđivana preko sedam parova potencijalno percipiranih odnosa (npr. potčinjenost – dominacija). Rezultati dobijeni regresionom analizom pokazuju da ispitivane vrednosti objašnjavaju nemalih 35% varijanse stava prema EU, kao i da imaju značajnu ulogu u objašnjavanju niza odnosa Srbije i EU. Time ovaj rad ide u prilog gledištima da odnos građana prema EU iako ne mora biti potpuno racionalan, nikako nije bez vrednosne, racionalne osnove.