- Насловна
- Истраживачи
- Ана М. Гавриловић
Ана М. Гавриловић
Универзитет у Бањој Луци
СОЦИЈАЛНЕ И ПАРТНЕРСКЕ СОЦИЈАЛНЕ УСЛУГЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ КРОЗ ВИЗУРУ ПАРТИЦИПАЦИЈЕ И ЗАДОВОЉСТВА КОРИСНИКА
У овом раду приказани су резултати истраживања партиципације и задовољства корисника социјалних и партнерских социјалних услуга у Босни и Херцеговини. Развијеност ових услуга представља израз достигнутог нивоа и квалитета комбинованог модела социјалне политике који настаје, најчешће, у земљама у транзицији, али и као исход трансформације државе благостања у економски развијеним земљама Западне Европе. У ужем смислу, обе врсте социјалних услуга приказане су кроз законску регулативу, партиципацију и задовољство њихових корисника, јер су то битни елементи дистинкције између традиционалних и нових услуга. Испитаници укључени у истраживање долазе из циљаног стратификованог узорка, који је испунио критеријуме пропорционалне територијалне заступљености организација и испитаника. Узорак је чинило: 66 јавних установа социјалне заштите (центри за социјални рад, установе и организације за смештај и оспособљавање деце и одраслих, општинске службе социјалне заштите); 50 локалних и међународних невладиних организација, удружења грађана и хуманитарних организација и осам приватних организација и установа које пружају социјалне услуге, односно 308 стручних и руководећих радника у овим организацијама и 376 корисника социјалних и ПСУ-а јавних установа, приватних и невладиних организација. Рад садржи уводни део, теоријско-аналитички оквир социјалних и партнерских социјалних услуга, затим приказ резултата истраживања и дискусију налаза, те закључке.
ПАРТНЕРСКЕ СОЦИЈАЛНЕ УСЛУГЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
Чланак се бави савременим трендовима у улогама и функционисању социјалне државе, теоријским приступима успостављања мешовитог модела социјалне политике, посебно партнерства и партнерских модела социјалних услуга, наглашавајући Еверсову економску, социолошку и политичку димензију мешовите социјалне политике. Кроз партнерство и партнерске моделе социјалних услуга, у пољу социјалне заштите, идентификује се примена мешовитог модела социјалне политике у реалном животу. На крају чланка приказани су и резултати емпиријског истраживања о заступљености партнерских социјалних услуга у Босни и Херцеговини, које је показало да су партнерске социјалне услуге малобројне, сиромашне по врстама, облицима и обухвату и неједнако територијално заступљене, као и да постоје предности ових услуга у односу на социјалне услуге које се пружају без успостављања партнерских односа.
A COMPARATIVE STUDY OF CHILD WELFARE IN SERBIA, CROATIA AND BOSNIA-HERZEGOVINA
The aim of this paper is to analyze, through comparative perspective, current systems of child welfare in transitional societies of the Southeast Europe: Croatia, Serbia and Bosnia-Herzegovina. In this paper we used historical, comparative and statistic method. Socio-political characteristics of these states are: mutual history of child welfare systems, transitional metamorphosis of society and social policy, European perspectives and the need for upgraded child welfare. Gavrilovićs point out the common past of child welfare systems of these states. In the main part of this work comparative methods are used to analyze current characteristics of child welfare in Serbia, Croatia and Bosnia-Herzegovina. Family and child support measures are taken into account, with special emphasis on child maintenance, maternity and parental leave and services of specialized children’s institutions. Child welfare is analyzed in the context of transitional changes that the Southeast European states are undergoing. Analysis of the three basic forms of finacial support of families with children showed that transitional changes substantially reduced the number of children benefiting from child maintenance and even more reduced its amount. Maternity leave is recognized as an important measure in family and population policy in all three states, but there are lack of means, compensation amount is under constant pressure to be lowered.
СОЦИЈАЛНИ РАД У ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНИМ УСТАНОВАМА: СТУДИЈА СЛУЧАЈА – СРБИЈА И БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА
У чланку се анализира актуелни правни оквир којим се уређује социјални рад у васпитно-образовним установама Србије и Босне и Херцеговине, актуелно стање социјалног рада у њима, као и потребе за његовим постојањем у предшколским, основношколским и средњошколским институцијама. Циљ рада је утврђивање стања социјалног рада у овим установама, скретање пажње јавности на потребу његовог увођења како би превенирао социјалне проблеме деце и ученика, ублажавао последице различитих социјалних тешкоћа којима су изложена деца и ученици и, у садејству са другим стручњацима ових установа, доприносио побољшању васпитне, а посебно социјалне и превентивне функције ових установа. Као теоријско-методолошки оквир, у раду су коришћене методе: историјска, компаративна и статистичка метода, а од методских поступака анализа садржаја. Емпиријска анализа je базирана на званичним статистичким подацима и документима државних институција у Србији и Босни и Херцеговини. То су за Србију: Републички завод за статистику и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а за Босну и Херцеговину: Агенција за статистику БиХ, Федерални завод за статистику, Федерално министарство образовања и науке, Републички завод за статистику Републике Српске и Министарство просвете и културе Републике Српске. Компарација је усмерена на разлике и сличности између Србије и Босне и Херцеговине у погледу нормативне регулативе, стања заступљености социјалног рада у васпитно-образовним установама и потреба за његовим увођењем у ове установе. И у регулативи и у реалном животу, социјални рад није заступљен сходно израженим потребама деце и ученика као и њихових породица. Истовремено, у последње две деценије подаци о различитим видовима патологија на школском узрасту су све евидентнији, што захтева ангажовање, поред одговарајућих васпитно-образовних струка, и струке „социјални радник“ – у превентивном, саветодавном и акционом смислу.