Ана Будак

Ефикасна заштита од дискриминације је од изузетног значаја за успостављање кохерентног и одрживог система људских права. Доношење Протокола 12 уз Европску конвенцију о људским правима је од изузетног значаја с обзиром да је увео општу забрану дискриминације. Нажалост, након скоро две деценије од његовог доношења, дискриминација и даље представља проблем међународне заједнице. У раду су анализирани ефекти опште забране дискриминације данас, са посебним фокусом на неке маргинализоване групе. Проблем је анализиран применом концептуалне анализе права, анализе садржаја и синтезе. Рад има за циљ да укаже на чињеницу да су партикуларистичке тенденције, с обзиром да је забрана дискриминације данас општег карактера, излишне. Опортуније је, стога, радити на изналажењу инструмената за свеопште промовисање принципа једнкости међу људима, указивање на значај толеранције и, уопште, прихватање различитости.

Члан 1 Протокола 1 Европске конвенције о људским правима штити фундаментално право на мирно уживање имовине. Ово право подлеже ограничењима, чија се прихватљивост процењује у сваком конкреном случају на основу теста од шест питања који је утврдио Европски суд за људска права. Рад се бави анализом случајева у којима је Суд, применом наведеног теста, утврђивао повреду члана 1 Протокола 1 Европске конвенције о људским правима. Методом синтезе постојећих теорија из области заштите права на имовину, дескриптивним методом и методом анализе садржаја релевантне праксе Европског суда за људска права дошло се до закључка да је Европски суд за људска права, по правилу, налазио кршење права на имовину уколико мере које је држава предузела у конкретном случају нису биле у јавном или општем интересу, пропорционалне или легалне.

Људска права сматрају се једним од највећих достигнућа данашњице, али су, исто тако, предмет жестоких критика. Рад се бави критичком анализом шест критика људских права: реалистичком, утилитристичком, марксистичком, културно-релативистичком или партикуларистичком, феминистичком и пост-колонијалном. Неутемељеност критика образложена је и јасно аргументована позивањем како на успостављене норме о људским правима, тако и логику. Критике људских права анализиране су  применом дескриптивне анализе, анализе садржаја и компаративно-историјског метода, чиме су описане карактеристике и мањкавости поменутог система. На основу ових резултата изведени су релевантни закључци о значају система људских права. Закључено је да критике људских права нису утемељене, као и да не одражавају право стање ствари. Такође, њима промиче да људска права нису panacea свих људских недаћа, већ начин и покушај да се она минимизују.