Александар Антић
РАД ПРЕКО ПЛАТФОРМИ И НОВИ ОБЛИЦИ РАДА У ДИГИТАЛНОЈ ЕКОНОМИЈИ
Рад преко платформи представља атипични, нови облик рада, који је омогућила дигитална технологија. Одликује се. најчешће, тројним правним односом између дигиталне платформе, радника на платформи и клијента. Пошто се појављује у различитим облицима, тренутно представља проблем на пољу радног законодавства, социјалне заштите и опорезивања у националним оквирима. Несумњиво да је платформски рад допринео диверсификацији тржишта рада. Нови радни задаци који се обављају преко дигиталних платформи као што су „Uber”, „Deliveroo” или „Foodora” постављају нове услове за раднике који на крају не могу да буду јасно класификовани ни као „запослени” ни као „самозапослени”. Ван сваке сумње је да данас послодавци и запослени желе више флексибилности у организацији рада, што им дигитализација омогућава. Међутим, уз позитивне, постоје и негативне последице овакве флексибилности, која се огледа, пре свега, у интензивирању радних задатака и постепеног укидања граница између породичних и радних обавеза. Употреба нових облика рада, који се данас обављају преко различитих дигиталних платформи је у сталном порасту. Стога је од суштинског значаја да уочимо овакве промене, позабавимо се проблемима које оне носе и не оставимо да се саме од себе проблеми реше. У овом раду биће представљени најзначајнији облици платформског рада, као и његове врсте и истовремено ће бити указано на поједине нормативне изазове са којима се скоро све савремене државе сусрећу.
