Институт За Политичке Студије

Добрињска 11
11000 Београд

Контакт подаци

ПОЗИЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НА БЕЗБЕДНОСНО-ПОЛИТИЧКОЈ МЕЂИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ И НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ КИНЕ

Сажетак

Циљ рада је да путем анализе Механизма 16+1 и присуства Кине у региону представи изазове са којима се суочава Република Србија (Србија), као држава која као свој главни спољнополитички циљ наглашава чланство у Европској унији (ЕУ), а ипак наставља своје традиционално добре, срдачне и прагматичне односе са Народном Републиком Кином (НР Кина). Пут до постанка чланице ЕУ је, као што је већ познато, оптерећен бројним идеалстичким захтевима и условљавањима, са реалистичким очекивањама, што, условно речено, политику неутралности Србије може преорјентисати ка флексибилним аранжманима које нуди НР Кина. Са једне стране, НР Кина како на билатералном, тако и на мултилатералном нивоу Србији врло професионалним методама са разумевањем контекста датог тренутка, нуди аранжамане, који сада већ ризик успешности евроинтеграција подижу на виши ниво. Са друге стране, ЕУ која Западни Балкан посматра као део своје интересне сфере и у геополитичком и у геоекономском смислу, не показује благонаклон став ка кинеској агилнијој регионализацији овог дела света. Преламање различитих интереса са циљем креирања услова и начина пословања и спољно-безбедносних односа додатно усложњава позицију Србије. У првом делу рада ћемо истраживати институционални развој Механизма Кина + 16 земаља Централне и Источне Европе, како бисмо могли да увидимо које циљеве НР Кина временом жели да оствари међу државама чланицама већ поменутог Механизма, па самим тим и у Србији. У другом делу рада, анализираћемо позицију Србије. Позиција Србије је усложњена услед притиска ЕУ, због нарастајућег економског и политичког утицаја НР Кине.

Референце