Институт За Политичке Студије

Добрињска 11
11000 Београд

Контакт подаци

УЗРОЦИ РАТА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ПРЕМА ВОЛЦОВОЈ ТЕОРИЈИ ПРЕДСТАВЕ У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА

Сажетак

Кенет Волц (Kenneth Waltz) је инаугурисао нови правац у теорији међународних односа – неореалистички. Он je то урадио настављањем Аронове и Моргентауове теорије базиране на реализму. Биолошко-социолошки корени настанка ратова и сукоба унутар и међу државама су у средишту Волцове концепције рата. Волц се бави начинима избијања сукоба у друштвима, државама и између њих, као и начинима успостављања мирних односа међу њима. Песимизам провејава из његових ставова пошто не верује у могућност трансформације основних човекових нагона који су филогенетски укорењени у њега. Зло је укорењено у човека заједно са осталим злокобним нагонима – нетрпељивост, насиље, крађа, убиства која на крају врхуне ратом. Они се кроз историју појављују у константном виду. Са световног становишта посматрано, човек је биће измешаних разумских и чулних елемената, где чулно има превагу над овим првим. Волц, слично Арону, своје идеје црпе из политичке филозофије 17. и 18. века (Спиноза, Кант и Русо). Она му је да­ла инспирацију за стварање чувене „Image Theory of Interna­tional Relations“, која се сматра основом неореалистичких схватања у међународним односима. Овде није у питању нека нова школа или правац, већ се ради о наставку реали­стичних тенденција у науци о међународним односима у англосаксонској литератури. Овај заокрет који прави Волц није толико убедљив као Аронов, јер је Арон творац једне нове школе. Волц спада у тзв. „структуралне“ неореалисте и тиме je близок класичном реализму. Недостаток међусобног поверења међу државама je основни елемент међународног система. У својој познатој књизи из области теорије међународних односа „Man, the State, War“ („Човек, држава, рат“), Кенет Волц уводи три нивоа анализе узрока ратова називаjyћи их „представама“ (images): ниво појединца, ниво државе и ниво међународног система. Волцова теорија представе ћe у виду кратке студије случаја бити примењена на узроке избијања рата на Косову и Метохији. Испоставиће се да је овај рат био комбинација свих трију представа узетих као целина.

Референце

  • Aron, R., Paix et guerre entre les nations, Caiman Lévy, Paris, 1964.
  • Глени, М., Балкан 1804-1999: национализам, рат и ве­лике силе, Део 2, Самиздат Б92, Београд, 2001.
  • Ковачевић, Ж.., Америка и распад Југославије, „Филип Вишњић“, ФПН, Београд, 2007.
  • Лемпи, Џ., Југославија као историја, Дан Граф, Београд, 2004.
  • Марковић, Б., Југословенска криза и свет – хронологија догађаја, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2000.
  • Morgenthau, H., Politics Among Nations, New York, Alfred Knopf, 1948.
  • Нај, Џ. С., Парадокс америчке моћи, БМГ, Београд, 2004.
  • Nation, C., Wars in Balkan, Strategic Studies Institute, US Army War College, 122 Forbes, 2003.
  • Симић, Д., Наука о безбедности – савремени приступи безбедности, Београд, ФПН, 2002.
  • Словић, С., „Аронова концепција сукоба и ратова у међународним односима“, Политичка ревија 4/2009, Институт за политичке студије, Београд.
  • Словић, С., Зарковић, В., Косово и Метохија од Берлинског конгреса до распада СФРЈ – историјски, етнички и безбедносни аспект., Институт за српску културу Приштина/Лепосавић, 2012.
  • Waltz, K., Man, the State and War, Columbia University Press, New York and London, 1959.