ЗАДАРСКА РЕЗОЛУЦИЈА (У СПОМЕН СТО ДЕСЕТ ГОДИНА ОД ЊЕНОГ ДОНОШЕЊА)
Сажетак
Рад има за циљ да покаже значај Задарске резолуције (донете 16. и 17. октобра 1905 у истоименом граду), донете захваљујући истакнутим српским политичарима из Хрватске, Славоније и Далмације. У то време представљала je крупан политички догађај у животу јужнословенских земаља које су биле у склопу Аустроугарске монархије. Њоме су биле пpиxвaћeнe одлуке претходно донешене Ријечке резолуције (донете 3. октобра 1905), у којој је истакнута жеља за побољишње државно-правног положаја Хрватске те уједињење са Далмацијом, уз услов да се призна равноправност српског са хрватским народом у свим сферама политичког и културног живота тих покрајина. Такође, изражена je подршка мађарској опозицији око остварења државне самосталности уз исте услове које су донели хрватски политичари у Ријеци. Главна одлика Задарске резолуције je у томе што je првенствено говорила о српско-хрватској сарадњи, утемељујући тако политику “новог курса“ која је била у свом развитку на тим просторима, насупрот претходно поменутој резолуцији у којој су у центру пажње били хрватско-мађарски односи и сарадња. Због њеног либералног и демократског програма прихватили су је готово сви напреднији српски и хрватски кругови тог доба. Зато ову српску резолуцију која је донеђена у Донатовом граду можемо назвати прекретничким политичким актом у унутарполитичком погледу и највишим дометом српско-хрватских односа пре стварања прве заједничке државе тих народа. Ипак, због свог пројужнословенског карактера изазвала је како одобравања тако и нападе у свим важнијим српским и хрватским политичким круговима. У ближој или даљој вези с поменутом резолуцијом уследили су у свим овим земљама крупни политички догађаји који су након Првог светског рата довели до Уједињења.
Референце
- „Prenimo se“, Dubrovnik, 38, 25. 5. 1908.
- „Задарски састанак“, Dubrovnik, 43, 22. 10. 1905.
- „Записник састављен у уреду земаљског уреда у Задру, дана 14. новембра 1905“, Застава, бр. 266, 12.4. 1905.
- „Записник састављен у уреду земаљског уреда у Задру, дана 14. новембра 1905“, Застава, бр. 266, 4. 12. 1905.
- „Накнадни избори у Далмацији“, Србобран, бр. 102, 9 (22) 5. 1907.
- „Резолуција српске и хрватске омладине у Прагу“, Застава, бр. 224, 15. 9. 1905.„Српски састанак у Задру“, Застава, бр. 239, 8. 10. 1905.
- Beroš Josip, „Zadarsko pitanje“, Zadarska revija, Narodni list, Zadar, br. 5, 1966.
- Čulinović Ferdo, „Zadarska rezolucija“, у Zbornik Zadar (ur. J. Ravlić), Matica Hrvatska Zagreb, 1964.
- Ležaić Mirko, Jugoslovenski naprednjački pokret i njegov odjek u Sjevernoj Dalmaciji (prvi dio 1897-1903), N. Čikato, Šibenik 1939.
- Lovrenčić Rene, Geneza politike „novog kursa, Institut za hrvatsku povijest, Zagreb, 1972.
- Milutinovic Košta, Vojvodina i Dalmacija 1760-1914, Prosveta, Novi Sad 1973.
- Smodlaka Josip, Izabrani spisi (ur. Ivo Perić i Hodimir Sirotković), Književni krug, Split, 1989.
- Екмечић Милорад, Стеарање Југославије II, Просвета, Београд, 1989.
- Калинић Војин Д., Културни npenopod Србау Сееерној Далмацији од 1848. до године, Факултет политичких наука, Београд, 2014, докторска дисертација.
- Калинић Војин, Допринос Никодима Милаша културном препороду Срба у Далмацији, Истина, Београд-Шибеник 2009.
- Смодлака Јосип, Записи Дра Смодлаке, Mostart, Земун 2012,