ПОДЕЛА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ – ИЗНУЂЕНО РЕШЕЊЕ НАСИЛНЕ И ЈЕДНОСТРАНЕ СЕЦЕСИЈЕ

Сажетак

У чланку се анализира подела територије као могуће решење насилне и једностране сецесије Косова и Метохије. Аутор указује на догађаје који обликују стварање атмосфере у којој се 2018. година означава као кључна за решавање конфликта. Широка дебата која је покренута иницијативом председника Републике поновила је читав спектар могућих решења за мирно решавање пробелема сецесије: од заговарања различитих кон/федералних модела, реалних унија, подељене надлежности, замрзнутог конфликта све до поделе. Први део рада указује на теоријске ставове који објашњавају узроке, фазе и технике отцепљења, расправљају о не/праведности сецесије, мотивима и поступцима других држава и међународних организација у контексту праксе различитих сецесионистичких покрета и примера Косова и Метохије. У другом делу констатује се да се процес “нормализације” односа и ангажовање међународне заједнице и ЕУ одвија на штету Србије. Низом аката власти Србије су показале конструктиван приступ решавању проблема. Привремени органи отцепљене покрајине нису испуниле обавезе преузете Бриселским споразумом. Закључује се да је на делу пузеће признање отцепљене покрајине кроз процес преговарања за приступање ЕУ. Аутор објашњава да не треба потписати обавезујући споразум Београда и Приштине који би отцепљеној покрајини гарантовао столицу у ОУН јер би то фактички значило заокруживање међународног субјективитета отцепљене територије и формално признавање независности. ЕУ уцењује Србију да признавањем отцепљене територије реши конфликт, најавама да би супротно блокирало приступање Србије ЕУ. Аутор доказује да САД и ЕУ одобравају и подстичу албанску страну да одбија преговоре, благонаклоно гледају на неизвршавање договорених обавеза, на гетоизацију Срба, кршење њихових основних права, угрожавање њихове слободе, имовине и безбедности. Упозорава се да је интервенцијом страних сила и кршењем низа међународних норми декомпонован простор Балкана и створен низ нестабилних и нефункционалних држава. Предлаже се сазивање међународне конференције под патронатом ОУН уз учешће ЕУ, САД, Русије и Кине и решавање проблема. У првој фази морало би се обезбедити повратак имовине и интерно расељених лица, формирање аутономне заједнице Срба на Косову и Метохији. У другој фази стране би директно требале да разговарају о моделу који и албанској страни гарантовао статус широке самосталности у управљању покрајином, а српској гаранцију суверености и територијалног интегритета. Ако се решење не би постигло требало би разговарати о подели као изнуђеном, а не најбољем решењу.

Референце

• Bjukenen Alen, “Teorije secesije”, u Zborniku Secesija, tranziciona pravda, pomirenje, priredili Petar Bojanić i Jovan Babić, Službe­ni glasnik, Beograd 2009, str.13-29.
• Brnabić i Skot: Ova godina je ključna za napredak Srbije ka EU,
  https://www.blic.rs/vesti/politika/brnabic-i-skot-ova-godinakljucna-za-napredak-srbije-ka-eu/5f7bnqc. 15.1.2018.
• Crawford James, The Creation of the States in International Law, Clarendon Press, Oxford 2006.
• Deklaracija o Nezavisnosti Kosova,
  http://www.assembly-kosova.org/?cid=3,128,1635. 15.1.2018.
• Đorđe Jevtić, Albanski martovski pogrom nad Srbima povod, suština, posledice,
  http://www.nspm.rs/kosovo-i-metohija/ albanski-martovski-pogrom-nad-srbima-%E2%80%93-povodisustina-i-posledice.html?alphabet=l. 15.1.2018
• Julie Dahlitz, Secession and International Law, Conflict Avoidance-Regional Appraisals, TMC Asser Press, The Hague 2003.
• Keri: Srbija na “liniji” vatre: “Kada je reč o Srbiji, Kosovu, Crnoj Gori, Makedoniji i drugima – Gruziji, Moldaviji, Pridnjestrovlju oni su na liniji vatre”
  http://www.rts.rs/ page/stories/sr/story/10/svet/1840335/keri-srbija-na-linijivatre.html.15.1.2018.
• Marković Ratko, O ustavnosti i zakonitosti Briselskog sprazuma, Hereticus, Beograd 2016, Vol XIV, No.1-2, str.2128
• Međunarodno priznavanje Repulike Kosovo,
  http://www.mfa.net/?page=3,224.15.1.2018.
• Miler V. Ričard, “O ispravnosti i pogrešnosti secesije”, u Zborniku Secesija, tranziciona pravda, pomirenje, priredili Pe­tar Bojanić i Jovan Babić, Službeni glasnik, Beograd 2009, str.29-57.
• Mogerini: 2018. šansa za napredak Zapadnog Balkana,
  http://rs.n1info.com/a350369/Vesti/Vesti/Mogerini-2018.-sansa-za-napredak-zapadnog-Balkana.html.
• Skot kaže 2018. godina ključna za pristupanje Srbije EU: Ali ovo morate ozbiljno da shvatite
  http://www.telegraf.rs/vesti/politika/2926916-skot-kaze-2018-godina-kljucna-za-pristupanje-srbije-eu-ali-ovo. 15.1.2018.
• Odluka MSP o Kosovu,
  http://pescanik.net/odluka-msp-o-kosovu/. 15.1.2018.
• Pavković Aleksandar i Radan Petar, Stvaranje novih država: teorija i praksa otcepljenja, Službeni glasnik, Beograd 2008.
• Pavković Aleksnadar, Otcepljenje, nasilje i državni ra­zlog, Političke perspektive, Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka, Fakultet političkih znanosti u Zagrebu i Udruženje za političke nauke Srbije, Beograd 2013/2, 722.
• Први споразум о принципима нормализације односа Београда и Приштине,
  http://www.kim.gov.rs/pregovaracki-proces.php. 1.2018.
• Pacoli: Srbija ne mora da kaže da priznaje Kosovo, samo treba da “postupi tako”,
  https://www.blic.rs/vesti/politika/pacolisrbija-ne-mora-da-kaze-da-priznaje-kosovo-samo-trebada-postupi-tako.15.1.2018.
• Rubin Alfred, “Otcepljenje i samoopredeljenje pravna, moralna i politička analiza”, u Zborniku Secesija, tranziciona pravda, pomirenje, priredili Petar Bojanić i Jovan Babić, Službeni glasnik, Beograd 2009, str. 103-113.
• Rezolucija SB OUN 1244,
  http://www.mfa.gov.rs/sr/inphp/component/content/article/58-rezolucija-oun1244?lang=lat. 15.1.2018.