УНУТРАШЊИ ДИЈАЛОГ КАО ДРУШТВЕНИ РЕСУРС САЗНАЊА – ОД СОКРАТА ДО МОДЕРНИХ СОФИСТА
Сажетак
У раду се преиспитује термин „унутрашњи дијалог“ као начин долажења до одређеног облика сазнања. Рефлектује се оригинални смисао какав је код Сократа у поређењу са ставовима античких софиста, као и у контексту могуће модерне софистичке употребе. Преиспитује се смисао унутрашњег дијалога примењеног на случај државе Србије, чија је тема предлог решења проблема покрајине Косова и Метохије. У том контексту се указује на неспремност институционалног оквира на унутрашњи дијалог који подразумева познавање националног идентитета и из њега произашлих вредности који укључују и старање о националној безбедности.
Референце
- Бодин Миленко, Ка Институцијама Србије, Институт за Филозофију и друштвену теорију, Београд, 2002.
- Бодин Миленко, Национална и људска безбедност, Факултет Безбедности, Београд, 2015.
- Макс Вебер, Методологија друштвених наука, Глобус, Загреб, 1986.
- Савић Андрија, Увод у државну безбедност, ВШУП, Београд, 2000.
- Шлајхер Чарлс, „Суверенитет“, Међународни односи, ФЦО, Београд, 2003.