ФИЛОЗОФСКО И ПОЛИТИЧКО ПРОМИШЉАЊЕ ДЕСНОГ И ЛЕВОГ

Сажетак

Десно и лево су метафоре оријентације. Дакле, имају пренесено значење у говору и мишљењу. Одлике из физичког света преносе се у „метафизички“ а тиме се отвара истраживање шта све то може да значи за човека који покушава да се оријентише у сфери невидљивог, духовног света. Филозофско промишљање у том контексту означава потрагу за самим собом односно смислом сопственог бивања као и света који је оквир само-проналажења. Истраживање подразумева више равни разумевања оријентације: онто-теолошку раван; аксиолошко-нормативну, раван у којој се метафизика и политичка рефлексија претвара у светоназор; идеолошко и пост-идеолошко пресликавање модерног и „пост-модерног“ светоназора, до преклапања ултра-модерног и владајућег – системског означавања. И наравно како се то одражава на мишљење aлтернативе и регулативну алтернативу идеологији – идеофарију (усмеравање идејама а не придржавање идејама као система прописаног знања).

Референце

• Берк Едмунд, Размишљања о револуцији у Француској, „Филип Вишњић“, Београд, 2001.
• Манон Пјер, Интелектуална историја либерализма, Стубови културе, Београд, 2001.
• Ритер Јоаким, Хегел и Француска револуција, Веселин Маслеша – Свјетлост, Сарајево 1989.
• Тадић Љубомир, Традиција и револуција, Српска књижевна задруга, Београд, 1972,
• Фукујама Френсис, Крај историје и последњи човек, ЦИД, Подгорица, 1997.