Институт За Политичке Студије

Добрињска 11
11000 Београд

Контакт подаци

,,СТРАХ ОД СЛОБОДЕ” ЕРИХА ФРОМА У СВЕТЛУ ПРАВОСЛАВНЕ АНТРОПОЛОГИЈЕ

Сажетак

Фром је имао репутацију „нереволуционара”, јер није био присталица насилне револуције. Међутим, радикални садржаји Фромовог погледа на свет су прикривени испод реформистичке одеће, будући да је био Фројдиста (називају га различито: „неофројдиста”, „леви фројдиста”, „фројдомарксиста”), а треба нагласити да је сматрао да је Маркс био много већи од Фројда, јер је Фројд био реформатор, а Маркс радикални револуционар. Фром и његово дело је мало, скоро никако, изложено критици (мада има покушаја). Углавном се о њему крајње позитивно говорило, јер је придобио „ореол борца за људску слободу”. Критика Херберта Маркузеа Фромових идеја у „Еросу и цивилизацији” је најпознатија. Mеђутим, с обзиром да је и Маркузе припадник „Франкфуртске школе” чији су припадници креирали сатанистичке друштвене промене којима смо сада сведоци, та „критика” не може да буде поуздан ослонац. Фром се, дакле, не може разумети без узимања у обзир да је био припадник „Франкфуртске школе”, али и да је знање стицао и код екстремне „јеврејске“ религиозне организације „Хабад”, која је утицала на његове ставове, а који се могу дефинисати као троцкизам у политичкој психологији. Фром је заправо применио следећи метод: идеологију „Хабада” је уопштио и пренео на читаво човечанство, тако да када се „Бекство од слободе” (и друга његова дела) изложе критици са аспекта православне антропологије, тек тада се виде размере Фромових странпутица.

Референце