Институт За Политичке Студије

Добрињска 11
11000 Београд

Контакт подаци

ПРАВНА ПРИРОДА ПОВЕРЕНИКА ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ

Сажетак

У раду се испитује правна природа Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности у правном систему Републике Србије. Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности у праву Републике Србије одређен је као независно надзорно тело, које карактеришу принципи независности, самосталности и стручности. Значајни послови које Повереник обавља односе се на две важне друштвене области – приступ информацијама од јавног значаја и заштиту података о личности, па је и улога ове институције у савременом друштву од великог значаја. Међутим, и поред великог значаја прописи не дају јасну слику правне природе ове институције. Због тога, аутор је анализирао основне елементе правне природе Повереника, будући да се на основу позитивно-правних прописа у Републици Србији ова институција тешко може сврстати у неку од традиционалних грана власти, а јасно је да припада јавном праву и да примењује прерогативе власти. Аутор је на основу изложених аргумената понудио своје одређење и класификацију Повереника у оквирима уставне поделе власти.

Референце

  • Андоновић Стефан, „Управно-правни аспекти Повереника за заштиту равноправности у Републици Србији“, Годишњак факултета правних наука Apeiron, свеска 8. бр. 8, Бања Лука, 2018.
  • Бачанин Невенка,Управно право, књига И – Уводна и организациона питања, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, Крагујевац, 2011.
  • Давинић Марко, Независна контролна тела у Републици Србији, Досије, Београд, 2018,
  • Лилић Стеван, Управно право и управно процесно право, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2013.
  • Марковић Ратко, Уставно право и политичке институције, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2008.
  • Орловић Слободан, „Независна тела, четврта грана власти или контролор власти“, у Савремена држава: структура и социјалне функције, (приредили: Вукашин Павловић, Зоран Стојиљковић), Konrad Adenauer Stiftung, Факултет политичких наука и Центар за демократију, Београд, 2010.
  • Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Извештај о спровођењу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закона о заштити података о личности за 2015. годину, Београд, 2016.
  • Радојевић Миодраг, „Независна (регулаторна) тела и институције у Србији“, Српска политичка мисао бр. 4/2010, Институт за политичке студије, Београд, 2010.
  • Томић Зоран, Опште управно право, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2012.
  • Dupuis Georges, Guedon Marie-Jose, Institutions administratives – Droit administratif, Armand Colin, Paris, 1988.
  • Lewis David, „Civil society in non-Western contexts: Reflections on the „usefulness“ of a concept“, Civil Society Working Paper 13, LSE online, 2001. Internet, [
    http://eprints.lse.ac.uk/29052/1/CSWP13_web.pdf](http://eprints.lse.ac.uk/29052/1/CSWP13_web.pdf), 20/10/2019.

    ПРАВНИ ИЗВОРИ

    Закон о заштити података о личности, Службени гласник РС, бр. 97/2008.
  • Закон о заштити података о личности, Службени гласник РС, бр. 87/2018.
  • Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, Службени гласник РС, бр. 120/2004, 54/2007, 104/2009, 36/2010.
  • Устав Републике Србије, Службени гласник РС, бр. 98/2006.