Институт За Политичке Студије

Добрињска 11
11000 Београд

Контакт подаци

ПОВРЕДА УСТАВНОГ ИДЕНТИТЕТА КАО (ОПОРТУНИСТИЧКИ) РАЗЛОГ ЗА ЗАБРАНУ ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА

Сажетак

Неки аутори сматрају да је „институт забране политичких партија (је) донекле подлегао дневно – политичким потребама.“ Зато се у раду бавимо питањем да ли је неопходно забранити политичку странку која тежи да промени уставни поредак односно да ли је повреда уставног идентитета деловањем политичке странке (опортунистички) разлог за њену забрану. Да бисмо дошли до одговора, у првом делу ћемо дати основне карактеристике милитантне демократије и њених заштитних мера. У другом делу ћемо покушати да одредимо значење појма уставног идентитета, а затим на примеру Турске, Немачке и Израела да анализирамо примену заштитних мера милитантне демократије због повреде уставног идентитета и њихову комплементарност. И на крају ћемо дати нашe мишљење о томе да ли је забрана политичке странке довољно ефикасна мера, и наш закључак шта је нужно учинити уколико друге мере не постоје експлицитно.

Референце

  • ЛИТЕРАТУРА

    Беширевић Виолета, „Ко се боји федералне Европе? Критички осврт на „Лисабонску“ одлуку Савезног уставног суда Немачке“, Правни записи, 1/2011, Београд, 2011.
  • Волић-Хелбуш Јелена (Volić-Hellbusch Jelena), „Борбена демократија и њена демократска дилема“, Правни записи, 1/2011, Београд, 2011.
  • Енциклопедија политичке културе, главни редактор Матић Милан, заменик главног редактора Подунавац Лина, Београд, 1993.
  • Јовановић Миодраг, „Има ли „борбена демократија“ алтернативу? Поглед из перспективе транзиционог друштва“, Милитантна демократија некада и сада, уредила Виолета Бешировић, Београд, 2013.
  • Келзен Ханс, Општа теорија државе и права, Београд, 2010.
  • Маринковић Танасије, „Колико је милитантна „милитантна демократија“? – Пример забране политичких странака у упоредном праву“, Милитантна демократија некада и сада, уредила Виолета Бешировић, Београд, 2013.
  • Оливије Бо Оливије, Држава и њена власт, Службени гласник: Правни факултет, 2016.
  • Орловић Славиша, Политичке партије и моћ, Београд, 2002.
  • Пантелић Никола, „Забрана политичких странака у Турској: будућност турског секуларизма“, Правни живот, 5/2017, Београд, 2017.
  • Пантелић Никола, „Правно-политички домети забране политичких странака у Немачкој“, Страни правни живот, 3/2015, Београд, 2015.
  • Петров Владан, „У потрази за уставном стабилношћу у Републици Србији“, Правни живот, 12/2017.
  • 70 Yaniv Roznai, Unconstitutional Constitutional Amendments: A Study of the Nature and Limits of Constitutional Power, нав. дело, стр. 718.
  • Петров Владан, „Уставна начела уопште и у Републици Србији – Теоријски преглед“, Правни живот, 12/2016, Београд, 2016.
  • Подунавац Милан, „Борбена демократија: конструкција непријатеља демократије у историјским и савременим политичким друштвима“, Милитантна демократија некада и сада, уредила Виолета Бешировић, Београд, 2013.
  • Тадић Љубомир, Наука о политици, Београд, 1988.
  • Тропер Мишел, Правна теорија државе, Службени гласник, 2014.
  • Хајнеман А. Роберт, Увод у политичке науке, Подгорица, 2004.
  • Krouwel André, „Party Transformation in European Democracies“, State University of New York Press, 2012.
  • Loewenstein Karl, “Militant democracy and fundamental rights, I”, The American Political Science Review, Vol. XXXI, No. 3, jun, 1937.
  • Roznai Yaniv, Unconstitutional Constitutional Amendments: A Study of the Nature and Limits of Constitutional Power, докторска дисертација поднета Лондонској школи економоије, Одсек за право, Лондон, фебруар, 2014.
  • Roznai Yaniv, Unconstitutional Constitutional Amendments: The Limits of Amendment Powers, 2017.
  • Roznai Yaniv, Yolcu Serkan, „An Unconstitutional Constitutional Amendment – The Turkish Perspective: A Comment on the Turkish Constitutional Court’s Headscarf Decision“, 10(1) International Journal of Constitutional Law, 2012.
  • Weill Rivka, “On the Nexus of Eternity Clauses, Proportional Representation, and Banned Political Parties“, Election Law Journal, 237/2017, [
    https://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=2970667](https://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=2970667)
  • Weill Rivka, “Secession and the Prevalence of Militant Constitutionalism Worldwide“, posted: 01.11.2017, [
    https://papers.ssrn.com/sol3/](https://papers.ssrn.com/sol3/)papers.cfm?abstract_id=2970667.

    ПРАКСА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА

    Case Refah Partisi v. Turkey, no. 44698/06, пресуда од 1. децембра 2009.
  • АРХИВ, 1-2/2019. - Бојана Бабић, Повреда уставног идентитета као (опортунистички) разлог за забрану политичких странака (стр. 143-167)
  • 165.

    УСТАВНОСУДСКА ПРАКСА

    Одлука Врховног суда Израела – Јардор одлука, 19(3) PD 365 (1965)
  • Одлука Савезног уставног суда Немачке - Southwest State Case, 1 BVerfGe 14, (1951).
  • Одлука Савезног уставног суда Немачке - Лисабонска одлука, 30. јун 2009. године
  • Одлука Уставног суда Турске, 5 јун 2008, 2008/16.

    ПРОПИСИ

    Закон о ратификацији Европске конвенција за заштиту људских права и основних слобода, Службени лист СЦГ, бр. 9/2003 и 5/2005.
  • Основни закон Немачке, усвојен 8. маја 1949. године
  • Основни закон о Јерусалиму, донет 30. јула1980. године, објављен 5. августа 1980. године
  • Уговор из Лисабона (Лисабонски уговор), потписало га је 27 држава 13. децембра 2007. године у Лисабону.

    ИНТЕРНЕТ ИЗВОРИ

    European Commission for Democracy Through Law (Venice Commission), Guidelines on prohibition and dissolution of political parties and analogous measures, 10.01.2000, [
    http://www.venice.coe](http://www.venice.coe).int/webforms/documents/default.aspx?pdffile=CDL-INF(2000)001-e
  • European Commission for Democracy Through Law (Venice Commission) Report on Constitutional Amendment, 19.01.2010. [
    http://www.venice.coe.int/webforms/documents/default.aspx?pdffile=CDL-AD(2010)001-e](http://www.venice.coe.int/webforms/documents/default.aspx?pdffile=CDL-AD%282010%29001-e)
  • [
    http://articles.chicagotribune.com/1988-10-19/news/8802080602_1_](http://articles.chicagotribune.com/1988-10-19/news/8802080602_1_)progressive-list-kach-likud.
  • АРХИВ, 1-2/2019. - Бојана Бабић, Повреда уставног идентитета као (опортунистички) разлог за забрану политичких странака (стр. 143-167)
  • 166
  • [
    http://www.democraticaudit.com/2017/09/25/germany-no-longer-bans-extremist-parties-but-which-european-democracies-do-and-why/](http://www.democraticaudit.com/2017/09/25/germany-no-longer-bans-extremist-parties-but-which-european-democracies-do-and-why/)
  • [
    https://en.wikipedia.org/wiki/Democracy_Index#Democracy_Index_](https://en.wikipedia.org/wiki/Democracy_Index#Democracy_Index_)by_country_(2017)
  • [
    https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_illegal_political_parties_in_](https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_illegal_political_parties_in_)Turkey
  • Владан Петров, Уставни суд и забрана политичких странака, 2010, доступно на: [
    http://www.pravniportal.com/ustavni-sud-i-zabrana-rada-politickih-stranaka/](http://www.pravniportal.com/ustavni-sud-i-zabrana-rada-politickih-stranaka/).