ОСВРТ НА (НОВА) ЗАКОНСКА РЕШЕЊА О ВОЂЕЊУ ЕВИДЕНЦИЈА И ОБРАДИ ПОДАТАКА У ОБЛАСТИ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Сажетак

У раду се, претежном применом позитивноправног метода анализирају најбитније одредбе „збирног“ Закона о евиденцијама и обради података у области унутрашњих послова, првог такве врсте у нас. Закон, у основи, представља квалитативан искорак у материји вођења службених евиденција и заштите података о личности, како због чињенице да представља усаглашавање са уставним решењима, тако и због одредаба о информационој безбедности података о личности. Закон представља солидан правни основ за установљавање прописаних евиденција и заштиту података о личности, без обзира на номотехнику и дикцију Закона, које пре подсећају на текст неких стратегија, него на законски текст. У тексту се дотичу и најзначајнија решења из новог Закона о ДНК регистру. На крају се закључује да су створене правне претпоставке за повећану безбедност и правну сигурност грађана, али и запослених који рукују евиденцијама и обрадом и заштитом података о личности.

Референце

• ЛИТЕРАТУРА
  
  Марковић Ратко, Управно право, Слово, Београд, 2002.
• Милков Драган, Управно право I, Уводна и организациона питања, Правни факултет у Новом Саду, Нови Сад, 2009.
• Милетић Слободан, „Коментар Закона о евиденцијама и обради података у области унутрашњих послова“, Правник у јавном сектору, бр. 2018/186.
  
  ПРАВНИ ИЗВОРИ
  
  Устав Републике Србије, Службени гласник РС, бр. 98/2006.
• Закон о евиденцијама и обради података у области унутрашњих послова, Службени гласник РС, бр. 24/2018.
• Закон о полицији, Службени гласник РС, бр. 6/2016, 24/2018 и 87/2018.
• Закон о заштити података о личности, Службени гласник РС, бр. 87/2018.