Институт За Политичке Студије

Добрињска 11
11000 Београд

Контакт подаци

СЕКУРИТИЗАЦИЈА МИГРАЦИЈA И ИНСТИТУЦИОНАЛНА ТРАНСФОРМАЦИЈА – ОД МОДЕЛА ИНТЕГРАЦИЈЕ КА ДИГИТАЛНОЈ КОНТРОЛИ СА ОСВРТОМ НА РУСКУ ФЕДЕРАЦИЈУ

Сажетак

Предмет рада је преобликовање институционалне парадигме управљања миграцијама у условима појачане секуритизације и дигитализације безбедносних пракси. Полазећи од противречности између економске потребе држава за миграционим ресурсима и ограничене ефикасности либералних интеграционих модела, анализира се помак од социјално-политичких механизама адаптације ка безбедносно-технолошком моделу управљања мобилношћу. Циљ рада је да испита на који начин секуритизациони дискурс, операционализован кроз дигиталну структуру надзора и правни оквир редистрибуира институционалне надлежности и преобликује свакодневни статус миграната. Теоријски приступ интегрише теорију секуритизације Копенхагенске школе са критичким увидима који анализу усмеравају ка институционалним праксама, алгоритамским режимима контроле и концепту governmentality. Методолошки оквир обухвата дискурс-анализу стратешких докумената и нормативно-правног поретка који регулише биометријску идентификацију и управу. Као аналитички индикатор разматра се пример Руске Федерације. Резултати указују да секуритизација миграција више не остаје на нивоу дискурса, већ се институционално учвршћује кроз биометризацију, дигиталне регистре и алгоритамске механизме селекције. Овај помак означава прелаз са територијално засноване контроле ка управљању мобилношћу путем података, при чему се економска потреба за миграционим ресурсима више не разрешава интегративним политикама, већ технолошки посредованим механизмом управљања ризиком. Закључује се да се на тај начин успоставља конфигурација дигиталне секуритизације у којој граница престаје да буде фиксна територијална линија и постаје мобилна, а дигитални податак основна јединица интервенције.

Референце