Институт За Политичке Студије

Добрињска 11
11000 Београд

Контакт подаци

СПОЉНИ НЕОРУЖАНИ ОБЛИЦИ УГРОЖАВАЊА БЕЗБЕДНОСНОГ КАПАЦИТЕТА ДРЖАВЕ

Сажетак

Овај рад је покушај аутора да првенствено класификује, затим и дефинише неоружане спољне облике угрожавања капацитета безбедности државе и укаже на опасност од на изглед безазленог деловања одређених спољних група и организација по интегралну безбедност државе. Аутор овог текста сматра да су неоружани облици угрожавања капацитета безбедности државе првенствено војни притисак, претња, офанзивно пропагандно деловање и агресивни наступ страних обавештајних служби. Веома је значајно указати да су спољни неоружани облици угрожавања безбедности увек или скоро увек увод у оружане облике угрожавања безбедности. Циљ задатак неоружаних спољних облика угрожавања безбедности је припрема „терена’’ за нпр. војну интервенцију или агресију на неку земљу која је мета насиља. Овај рад представља и упозорење како држави, тако и УН да се спољни неоружани облици угрожавања безбедности морају третирати адекватно опасности од њих. Системи безбедности држава морају изградити инструменте за правовремено препознавање агресивности и прикривеног насиља у деловању разних спољних служби и организација. Оваква спољна делатност мора бити инкриминисана како у законодавству држава, тако и у правним документима УН.

Референце

  • Аврамов С., Безбедмност у 21. веку – Научна изграђеност и чиниоци војне стартегије, Зборникрадова, Институт ратне вештине, Београд, 2001.
  • Аврамов, С., „Регуларна армија и побуњеници”, Војно дело, 4/1999, Београд.
  • Бајагић, М., Основи безбедности, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2007.
  • Barbara Walter, Committing to Peace: The Successful Settlement of Civil Wars, Princeton University Press, 2002.
  • Buzan, Barry, People State& Fear: An Agenda for International Security Studies in the Post-Cold War Era (second edition), Pearson Longman, London, 1991.
  • Вукчевић Дејана, „Дијалектичка равнотежа институционалног система ЕУ у области спољног представљања: фикција или реалност?, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 4/2012.
  • Gozze-Gučetić, В., „Међународноправна заштита учесника у унутрашњем оружаном сукобу’’, Анали Правног факултета у Београду, јануар-јун 1972.
  • Голенкова, З.Т., „Социјалне неједнакости и социјални конфликта”, Зборник: Социјални конфликти у земљама транзиције, Институт друштвених нау­ка и др., Београд, 1996.
  • Гаћиновић Р., Тероризам у политичкој и правној теорији, Evro-Giunti, Београд, 2010.
  • Гаћиновић Р., „Политичка пропаганда ефикасно оружје у савременом рату”, Српска политичка мисао, бр. 2/2011.
  • Гаћиновић Р., „Демократија и безбедност у националној држави”, Српска политичка мисао, бр. 1/2010.
  • Гаћиновић, Р., „Друштвена суштина рата’’, Политичка ревија, Београд, бр. 4/2009.
  • Goddis John Lewis, Surprise, Security, and the American Experience, Harvard University Press, Cambridge, 2004.
  • Gibbs David N., First do no Harm, Vanderbilt University Press, Nachville, 2009.
  • Wood Elisabeth Jean „Civil Wars: What We Don’t Know,” Global Governance, 9, 2003.
  • Кривокапић Б., Енциклопедијски речник међународног права и међународних односа, Службени гласник, Београд, 2010.
  • King Gary, Murray Christopher J.I., „Rethinking human security”, Political Scien­ce Quarterly, 116, No. 4 (Winter 2001).
  • Sidel Victor W, Levy Barry S., ’’Security and public health”, Social Justice, 29, No. 3 (Fall 2002).
  • Stathis Kalyvas, „New and ‘Old’ Civil Wars: A Valid Distinction?”, World Politics, 54, no. I (2001).
  • Смит А., Национални идентитет, Библиотека XX век, Београд, 1998.
  • Стојадиновић Миша, „Демократија у XXI веку”, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2010.
  • Трипковић, М. „Етнички сукоби у мултикултурним друштвима и (не)могућности њиховог предупређивања”, Социолошки преглед, Београд, бр. 2/2005.
  • Coser Louis, Functions of Social Conflict, The Free Press, New York, Cohtier Macmillian Ltd, London, 1996.