БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ – ПОНОВО СМИШЉЕНЕ СМУТЊЕ

Сажетак

Овај рад бави се питањем уставности тзв. Бриселског споразума и отвореним питањима његове уставносудске контроле. Након теоријске анализе појма међународног уговора, у раду је употребом догматско-правног метода утврђено да Бриселски споразум има елемената међународног уговора. Будући да има елемената међународног уговора, Брислески споразум није ратификован у складу са Уставним одредбама, јер је, уместо у форми уставног закона, ратификован у форми закључка Владе. Штавише, будући да признаје уговорни капацитета „Косова“ и препушта том ентитету вршења државних (законодавне и судске) функција и надлежност уређивања појединих области друштвеног живота које су према Уставу у искључивој надлежности државе, Брислески споразум је и садржински неуставан.

Референце

• De Aréchaga, Eduardo J. „International Law in the Past Third of a Century”, Recueil des Cours, The Hague Academy of International Law,
• Aust, Anthony. Modern Treaty Law and Practice, Cambridge University Press, 2000.
• Деган, Владимир Ђуро, Међународно право, Правни факултет, Ријека, 2000.
• Јанковић Бранимир, Радивојевић Зоран, Међународно јавно право, Свен, Ниш,2005.
• Jennings Robert Y., Watts Arthur (ed.), Oppenheim’s International Law I, parts 2-4, Longman, 1992.
• Крећа Миленко, Међународно јавно право, Правни факултет, Београд, 2012.
• Радивојевић Зоран, Уговори међународних организација у савременом међународном јавном праву, СКЦ, Ниш, 1996.
• Радивојевић Зоран, Кодификација права уговора између држава и међународних организација или између међународних организација, СКЦ, Ниш, 1998.
• Schachter Oscar, „The Twilight Existence of Nonbinding International Agreements“, American Journal of International Law 2/1977.