Институт За Политичке Студије

Добрињска 11
11000 Београд

Контакт подаци

У ПОТРАЗИ ЗА ПОЛИТИЧКИМ ИДЕЈАМА ТИХОМИРА ОСТОЈИЋА

Сажетак

Тихомир Остојић је један од најзначајнијих представника српске политичке мисли на простору Аустро-Угарске монархије почетком 20. века. Политичка мисао Тихомира Остојића није истраживачки разматрана. Она је, међутим, у његовом стваралаштву присутна и умела је да обоји и његова културолошка и књижевна становишта. У залагању за демократизацију српске политичке мисли, Остојић је тражио упориште у просветитељству Доситеја Обрадовића. Његово национално становиште одударало је од романтичарске слике, али је није и у потпуности одбацивало. Супротстављајући се политици асимилације и страначке раздробљености, Остојић се залагао за продор образовања у најшире слојеве српског народа као јединствену баријеру чија је улога била очување идентитета. Са тим у вези он је, у предвечерје Првог светског рата одлучујуће утицао на делатност Матице српске као најоригиналније српске културне институције. Незадовољан конформизмом и политиканством постојећих српских политичких странака у Монархији, он је предлагао реформу Либералне странке, а потом и учествовао у стварању Српске демократске странке. Иако су политички домети ових странака остали недовољно афирмисани, њихов значај није био занемарљив у неговању демократског процеса артикулације политичке мисли код Срба „пречана“. Тихомир Остојић је у томе имао незаобилазну улогу.

Референце

  • Врховац Радивоје, „Друштвено и народно просвећивање“, Летопис Матице српске, Нови Сад, књига 293, свеска 3, 1913, стр. 1-18.

  • Ђурић Михаило, Србија и Европа, БИГЗ-Бонарт, 2003, Београд.
  • Кант Имануел, „Одговор на питање: Шта је просвећеност?“, Кант Имануел, Фуко Мишел, Хаберманс Јирген, О просвећености, Завод за културу Војводине, Нови Сад, 2004.
  • Кант Имануел, Одговор на питање шта је то просветитељство, цитирано према: Ђурић Михаило, Утопија измене свет, мит, наука, идеологија, Службени гласник, Београд, књига 6, 2009.
  • Марковић Саша, „Политиканство или пролегомена демократске странке код војвођанских Срба Аустро-Угарске монархије“, Истраживања, број 23, 2012, стр. 415-432.
  • Милисавац Живан, Историја Матице српске, 1826 – 1924, Нови Сад, 1965.

  • Милисавац Живан, „Тихомир Остојић, реформатор Матице српске“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига тринаеста, свеска прва, Матица српска, Нови Сад, 1965.
  • Милитар Трива, „Школовање Тихомира Остојића“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига тринаеста, свеска прва, Матица српска, Нови Сад, 1965.
  • Натошевић Ђорђе, За што наш народ у Аустрији пропада, Библиотека Исидоријана, Београд (фототипско издање), 2007.
  • Остојић Тихомир, Мој дневник 1881-1883, Рукописно одељење Матице српске, М 5901.

  • Остојић Тихомир, „Преглед књижевно белетристичких листова“, Летопис Матице српске, (приредио: Милан Савић), Матица српска, Нови Сад, књига 202 и 203, 1900, стр. 359-372.
  • Остојић, Тихомир, Историја српске књижевности, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1923.
  • Остојић Тихомир, Живот Доситеја Обрадовића, Књижара С.Б. Цвијановића, Београд, 1911.
  • Остојић Тихомир, Доситеј Обрадовић у Хопову, студија из културне и књижене историје, Матица српска, Нови Сад, 1907.
  • Остојић Тихомир, „О Јовану Стерији Поповићу“, Летопис Матице српске, књига 241, Матица српска, Нови Сад, 1907, стр. 1-23.
  • Остојић Тихомир, „Од чега болује Матица српска“, Покрет, свеска 4, Српска манастирска штампарија, 1907, Рукописно одељење Матице српске, М 5948.
  • Остојић Тихомир, „Јединство Срба, Хрвата и Словенаца“, Јединство, број 9, 1. мај 1919, Нови Сад.
  • Остојић Тихомир, „Приступ новог уредника“, Летопис Матице српске, Матица српска, Нови Сад, свеска број 285, 1912, стр. 1-22.
  • Остојић Тихомир, „Једно важно културно и социјално питање“, Летопис Матице српске, књига 296, свеска 6, Матица српска, Нови Сад, 1913, стр. 1-14.
  • Остојић Тихомир, „Хоћемо-ли свуда и свагда терати партизанство?“
  • Браник, број 19, 1. (14.) септембар 1904.
  • Остојић Тихомир, Изјава –предлози о реорганизиовању Либералне странке, рукопис, Рукописно одељење Матице српске, М 5954.
  • Петровић Милан, Успомене, (приредила: Биљана Шимуновић-Бешлин), Градска библиотека Нови Сад, Матица српска, Нови Сад, 2016.
  • Писмо Илије Белеслијина Тихомиру Остојићу, О школским данима у гимназији, Нови Сад, 7. 02. 1885, Рукописно одељење Матице српске, 4407.
  • Писмо Тихомира Остојића Јовану Грчићу, Захвалност на старању и васпитању, Будимпешта, 19. октобар 1885, Рукописно одељење Матице српске, 2699.
  • Писмо Јована Скерлића Тихомиру Остојићу, Позив на сарадњу у СКГ, Београд, 5. 4. 1905, Рукописно одељење Матице српске, 6630.
  • Писмо Тихомира Остојића Милану Савићу, Обнова пријатељских односа, Нови Сад, 10. (23) август 1909, Рукописно одељење Матице српске, 9629.
  • Писмо Тихомира Остојића др Илији Вучетићу, О своме иступању из Либералне странке, 11. јун 1901, Рукописно одељење Матице српске, 13184.
  • „Сећање Остојићевих ђака из новосадске гимназије“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига тринаеста, свеска прва, Матица српска, Нови Сад, 1965.
  • „Сећање Триве Милитара“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига тринаеста, свеска прва, Матица српска, Нови Сад, 1965.
  • Симеуновић Драган, „Особеност политичке мисли Јована Цвијића“, Српска политичка мисао, број 4, 2015, стр. 13-31.
  • „Српска Напредна омладина“, Српска Ријеч, Сарајево, 13. (26. ) јула 1910.
  • Стајић Васа, „Тихомир Остојић“, Летопис Матице српске, књига 313, свеска 1-3, јули-август-септембар 1927, стр. 15-46.
  • Стајић Васа, „Песништво и родољубље“, Летопис Матице српске, књига 28, свеска 4, Нови Сад, 1912, стр. 1-16.
  • Шимуновић-Бешлин Биљана, „Тихомир Остојић између личног и јавног интереса“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, свеска 1, Матица српска, Нови Сад, 2016, стр. 217-231.
  • Jagić Vatroslav, Historija književnosti naroda hrvatskoga i srpskoga, Jugoslovenska akademija znanosti i umetnosti, Zagreb, 1867.