ПОЛИТИКОЛОГИЈА И ОБРАЗОВАЊЕ ЗА ПОЛИТИКУ

Сажетак

У раду се указује на проблеме научног статуса политикологије. Поред епистемолошких питања значајна су и интердисциплинарна повезивања ове науке. Од посебног сазнајног значаја је однос теорије и праксе у овој науци. Теорија поседује професионалну аутономију али у пракси је отворен простор за деловање припадника других професија. У другом делу разматра се интерактивни однос између политике и образовања. Разликују се спољашњи однос политике и образовања (образовна политика) и унутрашњи (образовање за политику). Основни проблем образовне политике је да са становишта власти одреди образовне циљеве друштва и средства за њихово остваривање. С друге стране, образовање за политику се суочава са више проблема. Сваки концепт образовања за политику полази од следећих чињеница: (1) власт човека над човеком, (2) последице политике погађају све чланове друштва, (3) политичко деловање при­пада јавној области живота. Значајно је и који све агенси учествују у образовању за политику. У закључку се тврди да је основни циљ образовања за политику да субјект (грађанин) државе и друштва буде одговоран за политички избор и опредељење.

Референце

• Аврамовић Зoран, Невоље демократије у Србији, M. B. Press, Нови Сад, 2002.
• Аврамовић Зoран, „Друштвене и политичке карактеристике српског образовања и васпитања 1804-2014“ у зборнику: Два века образовања у Србији (приредио Зоран Аврамовић), Институт за педагошка истраживања, Београд, 2004.
• Аврамовић Зoран, Образовање у токовима друштва знања, Завод за уџбенике, Београд, 2013.
• Вебер Макс, Привреда и друштво, Просвета, Београд, 1976.
• Држава и образовање, Институт за педагошка истраживања, Београд, 2003.
• Manhajm Karl, Ideologija i utopija, Nolit, Beograd, 1968.
• Milošević Bоžo, Umeće rada, Filozofski fakultet, Novi Sad, 1997.
• Poper Karl, U traganju za boljim svetom, Paideia, Beograd, 1998.
• Špengler Osvald, Propast Zapada., Književne novine, Beograd, 1989.