Институт За Политичке Студије

Добрињска 11
11000 Београд

Контакт подаци

СОЦИЈАЛНИ КАПИТАЛ И ЈАВНА ПОЛИТИКА

Сажетак

Основни циљ овог чланка је боље разумевање појма социјалног капитала и сагледавање његовог места у академском пољу и јавној политици. Социјални капитал чине елементи друштвене структуре као што су мреже, норме, вредности и поверење, који омогућавају сарадњу и деловање различитих субјеката ради узајамне користи. Општи ниво социјалног капитала у развијеним западним демократијама значајно је виши од нивоа у посткомунистичким државама. У Србији постоји низак општи ниво социјалног капитала, што се посебно огледа у индикаторима који указују на низак ниво поверења, скромно учешће у грађанским удружењима и висок ниво корупције. Потребно је да креатори јавних политика боље разумеју виталан значај социјалног капитала јер он може битно да допринесе благостању друштвене заједнице.

Референце

  • Аврамовић, Зоран, „Култура и образовање – позитивни социјални капитал Србије“, у зборнику: Социјални капитал и друштвена интеграција (приредио: Милан Трипковић), Филозофски факултет, Нови Сад, 2006, стр. 203-214.
  • Анђелковић Бранка, Ковач Маја, Извештај о хуманом развоју – Србија 2016. Социјални капитал: Невидљиво лице отпорности, UNDP Србија, Београд, 2016.
  • Bobić, Mirjana, „Applying the Concept of Social Capital in Understanding Marriage and Family in Contemporary Serbia“, in: Social and Cultural Capital in Western Balkan Societies (edit. Predrag Cvetičanin, Ana Birešev), The Institut for Philosophy and Social Theory of the Universitiy of Belgrade, Belgrade, 2012, str. 41-58.

  • Bourdieu, Pierre, The Forms of Capital, Greenwood, New York, 1985.
  • Гостовић Драган, Коковић Драган, „Социјални капитал као чинилац спортског достигнућа“, у зборнику: Спорт, здравље, животна средина, Факултет за спорт, Београд, 2016, стр. 94-98.
  • Деспотовић, Љубиша, „Друштвени капитал, демократске вредности и цивилно друштво у Србији“, у зборнику: Социјални капитал и друштвена интеграција (приредио: Милан Трипковић), Филозофски факултет, Нови Сад, 2006, стр. 215-222.
  • Зарић, Синиша, „Социјални капитал у Србији – негативне импликације“, у зборнику: Економска политика и развој (редактори: Биљана Јовановић Гавриловић, Татјана Ракоњац Антић), Економски факултет, Београд, 2010, стр. 89-104.
  • Игњатовић, Сузана, Социјални капитал – од академских расправа до јавне политике, Институт друштвених наука, Београд, 2011.
  • Kolczynska, Marta, „Trust in Democratic Institutions in the Western Balkans“, in: Social and Cultural Capital in Western Balkan Societies (edit. Predrag Cvetičanin, Ana Birešev), The Institut for Philosophy and Social Theory of the Universitiy of Belgrade, Belgrade, 2012, str. 107-132.
  • OECD, The Well-Being of Nations: the Role of Human and Social Capital, OECD, Paris, 2001.
  • Патнам, Роберт, Куглати сам, Mediterran Publishing, Нови Сад, 2008.
  • Стојиљковић, Зоран, „Прилог истраживању социјалног капитала“, у зборнику: Годишњак ФПН 2010, Факултет политичких наука, Београд, 2010, стр. 77-95.
  • Tomanović, Smiljka, „Families and Social Capital in Serbia: Some Issues in Research and Policy“, Sociologija, 1/2008: 1-16, Beograd, 2008.
  • Field, John, Social Capital, Routledge, London, 2017.
  • Фукујама, Франсис, „Друштвени капитал“, у зборнику: Култура је важна (приредили: Лоренс Харисон, Самјуел Хантингтон), Плато, Београд, 2004, стр. 172-192.
  • Coleman, James, Foundations of Social Theory, The Belknap Press, Cambridge, 1990.
  • Šalaj, Berto, Socijalni kapital – Hrvatska u komparativnoj perspektivi, Fakultet političkih znanosti, Zagreb, 2007.
  • Šalaj, Berto, Socijalno povjerenje u Bosni i Hercegovini, Friedrich Ebert Stiftung, Sarajevo, 2009.
  • Štulhofer Aleksandar, Landripet Ivan, „The Dynamics of Social Capital in Croatia 1995-2003“, Sociologija, 3/2004: 199-210, Beograd, 2004.