Институт За Политичке Студије

Добрињска 11
11000 Београд

Контакт подаци

УЛОГА ОРУЖАНИХ СНАГА У ИЗГРАДЊИ НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ДРЖАВЕ

Сажетак

Да би се сагледало место и улога оружаних снага и војне силе данас у свету неопходно је анализирати савремена гледишта о сили уопште, њеној условљености, научно-технолошким достигнућима и њиховом утицају на националну безбедност. На основу тих сазнања утврђују се тенденције у структурирању и развоју система националне безбедности. Оружане снаге кроз историју су биле главни носилац националне безбедности, а војна сила је била у функцији заштите или остварења националних интереса. Данас оружане снаге јесу битан подсистем националне безбедности код глобалних и регионалних сила, док се код малих држава из више разлога доводи у питање обим и садржај учешћа, као и могућности оружаних снага да партиципирају суштински у очувању и изградњи националне безбедности. Државе, као системи и националне институције, све више губе реалну моћ јер немају довољне изворе финансирања, првенствено због новог приступа националним економијама и глобализације, као и начина приватизације великих државних система у тим државама. Данас су мале и неразвијене земље суштински без реалне моћи са скромним капацитетима и оперативним способностима оружаних снага. Те државе су релативно суверене и присиљене су на прихватање решења у међународним односима, која су у супротности са њиховим националним интересима. Оружане снаге у тим државама су мале и не одговарају стварним потребама националне одбране. Оне су све више у функцији партиципације у регионалним одбрамбеним савезима и у извршавању задатака помоћи цивилном друштву ради супротстављања ризицима и претњама безбедности. Кроз транзицију, мале, неразвијене и средње развијене земље су у знатној мери умањиле капацитете и одбрамбене способности, у погледу аутономности одбране и ослонца на властите снаге. Након транзиције привредних и економских система тих држава процентуално и номинално смањио се обим финансијских средстава за финансирање оружаних снага. Те оружане снаге нису у стању да се модернизују у целости, нити да одговоре реалним потребама одбране у традиционалном схватању садржаја тог појма, у складу са захтевима који проистичу из физиономије савремених ратова и оружане борбе. Због тога решавање проблема безбедности и одбране најчешће траже у чланству или учешћу у различитим формама регионалног организовања или у савезима и одбрамбеним иницијативама више држава, које повезују заједнички интереси.

Референце

  • Аврамов, С., Безбедност у 21. веку, Научна изграђеност и чиниоци војне стратегије, Зборник радова СИМВОН 2001. Институт ратне вештине, Београд, 2001.
  • Вишњић, Д., Научна изграђеност теорије стратегије (докторска дисертација), Војна академија, Београд, 2003.
  • Кисинџер, Хенри., Дипломатија II, Верзал прес, Београд, 1999.
  • Ковачевић Сретен, Основи система ДСЗ, ВШУП, Београд, 1980.
  • Morgenthaus Hans J., “Politic among Nations: The struggle for Power and Peace, New York, 1948.
  • Стојановић, Ђ., Ђурић, Ж., Анатомија савремене државе, Есе3логе д.о.о. Београд, 2012.
  • The Military Balance 2012, The International Institute for Strategic Studies, London, 2012.
  • Thucudides, History of Pеloponesian War, Penguin, New York, 1972.
  • Formica, D., JDCC, Joint Doctrine and Concepts Centre, Working session 1 of the OSCE seminar on Military doctrines & Defence Policies, 11 June 2001.

  • http://data.worldbank.org/indicator/MS.MIL.XPND.GD.ZS

  • http://milexdata.sipri.org/

  • http://www.sipri.org/research/armaments/milex/sipri-factsheet-on-military-expenditure-2011.pdf

  • http://www.sipri.org/yearbook/2012/04