ZAŠTITA KRITIČNIH INFRASTRUKTURA – ISKUSTVA TRANZICIONIH ZEMALЈA

Milovan Trbojević

Sažetak

Permanentne promene u međunarodnim odnosima, kao i porast bezbednosnih izazova, rizika i pretnji, čine bezbednosnu situaciju vrlo kompleksnom, kako na nacionalnom, tako i nadnacionalnom nivou. U današnje vreme, jedan od  najznačajnijih bezbednosnih izazova je pitanje zaštite kritičnih infrastruktura. Naime, obzirom da je kritična infrastruktura važan segment nacionalne bezbednosti, njena zaštita predstavlja jedan od prioriteta svake države.

Polazeći od činjenice da zemlje u tranziciji imaju različite modalitete zaštite kritičnih infrastruktura, u ovom radu je analizirana normativna i organizaciona struktura ove oblasti u R. Sloveniji i R. Hrvatskoj, sa ciljem dolaženja do saznanja o iskustvima koja bi  mogla biti implementirana i u R. Srbiji.

Na osnovu dobijenih rezultata došlo se do zaključka da su R. Slovenija i R. Hrvatska, zbog prostorno-geografskih, političkih, društveno-ekonomskih i kulturoloških sličnosti, kao i u pogledu donošenja i sprovođenja politike zaštite kritičnih infrastruktura, dobra referentna tačka za izvlačenje pouka iz iskustava koja bi se mogla primeniti u R. Srbiji. Međutim, modeli navedenih država se, ne mogu preuzeti i implementirati u R. Srbiji bez određenih modifikacija, jer svaka država ima svoje specifične osobenosti.

R. Srbija nema koherentne okvire u oblasti zaštite kritične infrastrukture. U tom smislu, potrebno je sprovesti istraživanje, koje bi uključilo sve sektore društvenih delatnosti, gde bi se došlo do relevantne liste kritičnih infrastruktura. Takođe, na osnovu rezultata istraživanja mogao bi da se utvrdi i relativni stepen kritičnosti jedne infrastrukture u odnosu na druge i karakteristične međuzavisnosti, specifične za teritoriju Srbije. Nakon toga, neophodno je doneti Zakon o zaštiti kritičnih infrastruktura i podzakonska akta.

Reference

1. Brassett Jаmes, Vaughan-Williams Nick, “Governing Traumatic Events”,  Alternatives: Global, Local, Political, vol.37, No. 3/2012, p. 183
2. Gordon Kathryn, and Dion Maeve, ”Protection of Critical Infrastructure and the Role of Investment Policies, Relating to National Security”, OECD, May 2008.
3. Herega Mladen, “Nacionalna kritična infrastruktura”, Menadžment i sigurnost – M&S: “Planiranje i sigurnost”, 2010.
4. Lundborg Tom and Vaughan-Williams Nick, Resilience, Critical Infrastructure and Molecular Security: the Excess of Life in Biopolitics, International Journal Political Sociology, vol. 5, No. 4/2011.
5. Mitroff I. Ian”Crisis Management and Environmentalism: A Natural Fit”, California  Management Review, Vol. 36, No. 2/1994.
6. Murray T. Alan,  „Critical Infrastructure protection; The vulnerability conundrum” Telematics and Informatics, vol. 29, No. 1/2012.
7. Pursiainen Christer , ”The Challenges for European Critical Infrastructure Protection”, European Integration, vol. 31, No. 6/2009
8. Direktiva Saveta Evrope 2008/114/ES o utvrđivanju i označavanju evropske kritične infrastrukture i procene potrebe poboljšanja njene zaštite, „Službeni list EU”, Brisel, 08.12.2008.
9. Одлуку о одређивању сектора, Народне Новине Р. Хрватске, број 108/13
10. Правилник о методологији за израду анализе ризика пословања критичних инфраструктура, Народне Новине Р. Хрватске, број 128/13 и 93/17
11. Упутство о Mетодологији за израду процене угрожености од елементарних непогода и других несрећа и планова заштите и спасавања у ванредним ситуацијама, Службени гласник Р. Србије, број 18/2017
12. Уредбу о садржају и начину израде планова заштите и спасавања у ванредним ситуацијама, Службени гласник Р. Србије, број 8/2011
13. Закон о критичним инфраструктурама, Народне Новине Р. Хрватске, број 56/13
14. Закон о критичним инфраструктурама, Службени гласник Р. Словеније , број 75/2017
15. Закон о ванредним ситуацијама, Службени гласник Р. Србије, број 111/2009, 91/2011 и  93/2012
16. http://www.mo.gov.si. (03.03.2018.)