Tema broja

OGLEDI I STUDIJE

ZAJEDNICA I DRUŠTVO

Sažetak

Pojam zajednica prvi put se sreće još u antičkoj filozofiji, u učenjima Aristotela i Platona. Aristotel određuje državu kao zajednicu građana dobrovoljno ujedinjeni zarad srećnog života. Platonovo shvatanje zajednice izraženo je u idealnoj državi. On smatra da celina nije nastala radi pojedinca, već pojedinac radi celine. Dihotomne teorijske paradigme, političke zajednice društvo, razvijaju se i ustanovljavaju se u evropskoj i anglo-saksonskoj političkoj filozofiji u periodu od polovine 18-tog do polovine 19-tog veka. Ipak, prva tumačenja o dualizmu ciljeva političke zajednice i društva ovekovečenog o crkvi njenim kanonima prisutna su u ranohrišćanskoj maksimi da vladaru tre­ba dati vladarevo, a bogu božije. Sve do 18-tog veka u društvenoj teoriji nije bilo jasnog razgraničenja između termina zajednica i ter­mina društvo. Tek krajem 18-tog veka u Nemačkoj se javljaju prve teorije zajednice protivstavljene ugovornim teorijama društva, racionalističkom prosvetiteljstvu i individualizmu. U vreme crkvene reformacije i verskih ratova po Nizozemskoj i Nemačkoj, a u kontekstu sa njom u 17. i 18. veku, javljaju se teorijska shvatanja društva. U tim previranjima se, u sferi duhovnog i političkog ži­vota, konačno raspao monolitni pogled na svet, kao i teorija o Božanskom poreklu političke vlasti a, u svetu stvarnih činjenica, na mesto “hrišćanskog” stupa novo moderno doba.

 

Ključne reči:

Reference

    1. Андерсон, Б., Нација замишљена заједница, Школска књига, Загреб, 1990.
    2. Аристотел, Политика, БИГЗ, Београд, 1975.
    3. Баландије, Ж.., Политичка антропологија, 20-ти век, Београд, 1977.
    4. Бобио, Н., Либерализам и демократија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1995.
    5. Вебер, М., „Типови друштвене организације“, Зборник, Теорије о друштву, Вук Караџић, Београд, 1976.
    6. Винсент, Е., „Природа државе“, у Хрестоматији: М. Дамјановић, С. Ђорђевић, Изазови модерној управи и управљању, ФПН, Београд, 2002.
    7. Диркем, Е., „Механичка и органска солидарност“, Зборник, Теорије о друштву, Вук Караџић, Београд,
    8. Леротит, Ж.., „Нација“, Културни радник, Загреб, 1977.
    9. Липсет, С.М., Политички човек, Рад, Београд, 1969.
    10. Матић, М., Подунавац, М., Политички систем, ФПН, Београд, 1997.
    11. Попер, К., Отворено друштво и његови непријатељи, БИГЗ, Бео­град, 1993.
    12. Тадић, Љ., Наука о политици, Рад, Београд, 1988.
    13. Тенис, Ф., „Заједница и друштво“, Зборник, Теорије о друштву, Вук Караџић, Београд, 1976.
    14. Хаген, Ш., Држава и нација у европској историји, Филип Вишњић, Београд, 2000.
    15. Хајзинка, Ј., Национализам и патриотизам у Европи на крају 19. века, Прометеј, Нови Сад, 19996.
    16. Хелд, Д., Модели демократије, Школска књига, Загреб, 1990.
    17. Хелд, Д., Демократија и глобални повратак, „Филип Вишњић“, Београд, 1997.
PERIODIKA Politička revija 1/2011 УДК: 316.3+321.01 187-200
ç