VRAĆANJE DRŽAVI BLAGOSTANJA?

Dragan D. Lakićević

Sažetak

Autor teksta ukazuje na dva različita modela postupanja, koja su se oblikovala i rukovodila zapadnim svetom od velike ekonomske krize 1929. do danas: državni intervencionizam, koji je predlagao Kejnz, i tržišnu samoregulaciju koju je zagovarao Hajek. Kejnzijanska politika je relativno uspešno funkcionisala, obezbeđujući istovremeno socijalnu stabilnost i privredni rast. Svoju punu afirmaciju je doživela šezdesetih godina pod imenom država blagostanja. Zatim je zapala u krizu, i to iz razloga koje je Hajek kritički osvetlio: postala je preskupa birokratska tvorevina u kojoj su ekonomski potencijali postali zapreteni. Državu blagostanja je zamenila neo-liberalna politika, oslonjena na Hajekovu i Fridmanovu teoriju. Deregulisana privreda je beležila snažan ekonomski rast i veliku zaposlenost sve do ve­like globalne krize 2007. Završni deo rada preispituje razloge postojeće recesije i u kom pravcu smera nova ekonomska politika.

Reference

1. Beveridge W.H., Why I am a Liberal?, Jenkins, London, 1945.
2. Beveridge, W.H., Full Employment in a Free Society: A Report, Allen and Unwin, London, 1944.
3. Hayek Friedrich, The Constitution of Liberty, Routledge & Kegan Paul, London, 1976.
4. Holmes, Steven A „Fanny Mae Eases Credit to Aid Mortgage Lending“, The New York Thimes, Sept. 1999.
5. Keynes J.M., General Theory of Employment and Money, Macmillan, London, 1942.
6. Кејнз Ј. M., Општа теорија запослености, камате и новца, Култура, Београд, 1956.
7. Недовић Слободанка, Држава благостања, ЦУПС & ЦЕСИД, Београд, 2005.
8. Stiglitz, Joseph, „Capitalist Fools“, Vanity Fair, January 2009.
9. Стојановић Божо, Основи аустријске теорије, Економски факултет, Београд, 2009.
10.  U.S. Foreclosure Market Report, 2008.