UTICAJ UNUTRAŠNЈIH MIGRACIJA NA DEMOGRAFSKI RAZVITAK SRBIJE

Nada Raduški

Sažetak

Migracije stanovništva na prostoru Srbije sastavni su deo njene prošlosti i sadašnjosti uslovljene istorijskim, ekonomskim, političkim i brojnim drugim činiocima. U radu se najpre istražuju migracije kao složen fenomen, zatim na osnovu popisnih podataka promene u kretanju migrantskog i autohtonog stanovništva, migrantska populacija prema vrsti migracija, kao i njihov uticaj na obim, prostornu distribuciju i osnovne demografske strukture. Unutrašnje migracije i njihov uticaj na populacioni razvitak Srbije u drugoj polovini 20. veka bile su značajne, podstaknute ubrzanim društveno-ekonomskim razvojem i urbanizacijom zemlje, prouzrokujući sasvim novu prostornu distribuciju stanovništva. U tom periodu najčešće preovlađuju migracije selo-grad, kao i preseljavanja između gradskih naselja, ali i migracije ka naseljima ili opštinama koja su se privredno brže razvijale. Na taj način migracije su s jedne strane dovele do znatne koncentracije stanovništva Srbije na malom prostoru, a s druge strane do naseljske dezintegracije i pražnjenja ruralnih područja.

Reference

1. Милосављевић Милосав, „Пропаст села кроз призму друштвених девијација“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, 02/2016, стр. 205–229.
2. Петровић Ружа, Миграције у Југославији и етнички аспект, Истраживачко-издавачки центар ССО Србије, Београд, 1987.
3. Радивојевић Биљана, „Економске структуре становништва Србије“, у студији: Становништво  и домаћинства Србије према попису 2002. године (приредио: Горан Пенев) Републички завод ѕа статистику, Институт друштвених наука, Друштво демографа Србије, Београд, 2006, стр. 223–246.
4. Радовановић Милован, „Људске миграције као компонента и чинилац друштвено-историјског и географског процеса“, Гласник српског географског друштва, Бања Лука, 01/1989, стр. 27–36.
5. Радовановић Милован, „Антропогеографске и демографске основе развоја насељености у Србији“, Зборник радова, књига 3 (приредио: Милош Зеремски), Географски институт „Јован Цвијић“, САНУ, Београд, 1991, стр. 57–91.
6. Радушки Нада, Националне мањине у Централној Србији: етничке промене и демографски развој, Институт друштвених наука, Београд, 2007.
7. Радушки Нада, „Пољопривредно становништво“ у студији: Становништво и домаћинства Србије према попису 1991. године, Институт друштвених наука, Републички завод за статистику, Београд, 1995,  стр. 272–277.
8. Радушки Нада, „Миграције село-град и негативне импликације на развој пољопривреде Србије“, у зборнику: Становништво и развој (приредио: Веселин Вукотић), Центар за економска истраживања, Институт друштвених наука, Београд, 2012, стр. 178–185.
9. Републички завод за статистику, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002., Пољопривредно становништво, књига 7, Београд, 2004.
10. Републички завод за статистику, Попис пољопривреде 2012. Пољопривреда у Републици Србији, Београд, 2013.
11. Републички завод за статистику, Попис становништва, домаћинства и станова 2011. у Републици Србији, Миграције, књига 9, Београд, 2013.
12. Стевановић Радослав, „Мигрантско становништво Србије“, у студији: Становништво и домаћинства Србије према попису 2002.године (приредио: Горан Пенев), Републички завод за статистику, Институт друштвених наука, Друштво демографа Србије, 2006, стр. 73–76.
13. Стевановић Радослaв, „Утицај избегличке популације на демографски раст становништва Србије – попис 2002“, у зборнику: Регионални развој и демографски токови балканских земаља (приредио: Љубиша Митровић), Економски факултет, Ниш, 2004, стр. 116–130.
14. Стојановић Бранислав, „Досељавања у Београд“, Погледи на миграције становништва Југославије, Центар за демографска истраживања, Институт друшвених наука, Београд, 1990, стр. 88–103.
15. Цвијић Јован, Балканско полуострво и јужнословенске земље, Завод за издавање уџбеника, Београд, 1966.
16. Frost J. Frank, “Fallmerayer revisited“, in: Migration in Balkan History (eds. Radovan Samardžić, Dimitrije Đorđević), Department of History, University of California, Santa Barbara, Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade, 1989, pp. 113–126.
17. Ravenstein Ernest George, “The Lows of Migration”, Journal of the Statistical Society of London, Royal Statistical Society, V 48, No. 2/1885, pp. 167-227. Internet, http://www.jstor.org.stable/2978181.