Tema broja

IZ ISTORIJE POLITIČKIH IDEJA

UTICAJ UČENJA FRANCUSKIH DOKTRINARA NA DEVETNAESTOVEKOVNU NAPREDNU STRANKU

Sažetak

Koristeći sociološko-politikološki pristup i strukturalnu argumentaciju, autori nastoje da objasne uticaj učenja francuskih doktrinara na devetnaestovekovnu Naprednu stranku. Politički ideal francuskih doktrinara, koje su predvodili Fransoa Gizo, Avgustin Tjer, Viktor de Broli, bila je liberalna ustavna monarhija zasnovana na podeli vlasti, vladavini prava, dvodomom parlamentu, zaštiti građanskih prava i sloboda, slobodi štampe, govora i udruživanja, ali i ograničenju pasivnog i aktivnog prava glasa. Takav politički ideal organizacije vlasti, ali u izmenjenom i prilagođenom obliku, prihvatili su članovi Napredne stranke, među kojima su se isticali Milan Piroćanac, Milutin Garašanin, Stojan Novaković, Čedomilj Mijatović. Zalažući se za znatno širi opseg građanskih i političkih prava, za parlamentarnu vladavinu, vladavinu prava i podelu vlasti naprednjaci su iskazali svoje bazično liberalno političko opredeljenje. Ipak, njihova težnja za ograničenjem učešća narodnih masa u političkom životu, nesporni elitizam, nastojanje za očuvanjem poretka i shvatanje napretka kao procesa kontinuiranih i obazrivih promena društvenog i političkog života, određuje njihov liberalizam kao konzervativan. Francuski doktrinari su na naprednjake delovali isticanjem suvereniteta razuma u odnosu na narodni suverenitet, potrebom za uspostavljanjem građanske, ali ne i političke jednakosti u društvu, davanjem prednosti reprezentativnoj vladavini u odnosu na političku demokratiju, suprostavljanjem apsolutističkoj državi, ali i demokratskim skepticizmom. Država zasnovana na suverenitetu razuma podrazumeva podjednako raspoređivanje građanskih prava između svih članova društva, ali je za postizanje političkih prava potrebno ispuniti dvostruki uslov: materijalni u vidu vlasništva i intelektualni koji se stiče obrazovanjem. Kroz obrazovne reforme i uvođenje obaveznog osnovnog obrazovanja naprednjaci su istakli svoje opredeljenje za politiku jednakih šansi.

Ključne reči:

Reference

    1. Батаковић, Душан Т, „Нација, држава и демократија. О политичким идејама Стојана Новаковића“, у: А. Митровић (ур.), Стојану Новаковићу у спомен, Српска књижевна задруга, Београд, 1996.
    2. Broglie, Victor de: Personal Recollections of the Late Duc de Broglie, Vol 1, Ward & Downey, London, 1887.
    3. Guizot, François: De la démocratie en France, Victor Masson, Paris.
    4. Guizot, François: Dugouvernement de la Francedepuis la restauration, et du ministère actuel, Ladvocat, Paris, 1820.
    5. Деспотовић, Љубиша: Српска политичка модерна: Србија у процесима политичке модернизације 19. века, Stylos, Нови Сад, 2008.
    6. Ђуровић, Арсен, „Образовање у време владавине краља Милана“, Историјски часопис, Историјски институт, Београд, вол. 57, 2008.
    7. Јовановић, Слободан: Влада Милана Обреновића, књига друга, Геца Кон, Београд, 1934.
    8. Јовановић, Слободан, Влада Милана Обреновића, књига трећа, Геца Кон, Београд, 1934.
    9. Јовановић, Слободан, „Милан Пироћанац“, у: Слободан Јовановић, Политичке и правне расправе IIII, Београдски издавачко-графички завод Југославија-публик, Српска књижевна задруга, Београд, 1990.
    10. Јовановић, Слободан: Уставобранитељи и њихова влада, друго допуњено издање, Издавачка књижарница Напредак, Београд, 1925.
    11. Марковић, Предраг Ј, „Теорија модернизације и њена критичка примена на међуратну Југославију и друге источноевропске земље“, Годишњак за друштвену историју, Удружење за друштвену историју, Београд, год. I , св. 1, 1994.
    12. Марковић, Слободан Г: Гроф Чедомиљ Мијатовић: Викторијанац међу Србима, Центар за публикације Правног факултета Универзитета у Београду, АИЗ “Досије”, Београд, 2006.
    13. Мијатовић, Бошко, „Коста Цукић“, у: Јовица Тркуља и Драгољуб Поповић (уред.), Либерална мисао у Србији: прилози историји либерализма од краја XVIII до средине XX века, Центар за унапређење правних студија, Београд, 2001.
    14. Милићевић, Јован, „Опозиција у Србији уочи стварања организованих политичких странака (1878-1881)“, Историјски гласник, Историјско друштво Србије, Београд, бр. 2/1969.
    15. Павловић, Стеван К: Србија: историја иза имена, Clio, Београд, 2004.
    16. Перовић, Латинка, „Политичка елита и модернизација у првој деценији независности српске државе“, Токови историје, Институт за новију историју Србије, Београд, бр. 1-2/1997.
    17. „Програм Напредне странке“, у: Василије Крестић, Радош Љушић, Програми и статути српских политичких странака до 1918. године, Књижевне новине, Београд, 1991.
    18. „Српска напредна странка. Програм“, у: Василије Крестић, Радош Љушић, Програми и статути српских политичких странака до 1918. године, Књижевне новине, Београд, 1991.
    19. Stokes, Gale: Politics as development: The Emergence of Political Parties in Nineteenth-Centuary Serbia, Duke University Press, Durham and London, 1990.
    20. Трговчевић, Љубинка, „Образовање као чинилац модернизације Србије у XIX веку (Аналитичка скица)“, у: Латинка Перовић, Марија Обрадовић, Дубравка Стојановић (уред.), Србија у модернизацијским процесима XX века, Институт за новију историју Србије, Београд, 1994.
    21. Craiutu, Aurelian: Liberalism under Siege: The Political Thought of the French Doctrinaires, Lexington books, Lahnam, 2003.
    22. Чубриловић, Васа: Историја политичке мисли у Србији XIX века, Народна књига, Београд, 1983.
    23. Шемјакин, Андреј, „Либерална идеја и традиција: унутрашња борба у Србији у првој деценији независности“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1-2/1997.
PERIODIKA Politička revija 1/2016 УДК 329.12/.13(497.11:44)“18“ 97-116
ç